Autor: Marko Tulije Ciceron
Strana: 324
► Ostali detalji

Stari Rim je bio zemlja puna bogova.
Svaka rimska porodica poštovala je predačke lare i penate, duhove čuvare, koji su
bdeli nad njihovim domaćinstvom, kao
i Vestu, boginju koja se starala o svetom
ognjištu u središtu svakog doma. Iza praga
(kog je čuvao Janus, okrenut na obe strane)
pa nadalje, bilo je tu nebrojenih božanstava
polja, potoka i šume. Za razliku od grčkih
bogova, ovi božanski duhovi su retko kada
imali statue ili priče da ih predstavljaju.
Oni su, umesto toga, bili sile prirode koje
su oživljavale svaki ćošak rimskog sveta i
zanemarivane su na sopstvenu odgovornost. Osim bogova kućnog ognjišta i prirode, postojali su državni kultovi posvećeni
božanstvima poput Jupitera, gospodara
nebesa, Marsa, boga poljoprivrede (ali i
rata) i Bona Dee, dobre boginje kojoj su se
klanjale samo žene.
Ali kako su se Rimljani širili Mediteranom, susretali su nove bogove, kao i mnoge
nove ideje. Stranim božanstvima bi ponekad
bila otvarana vrata Rimskog panteona, mada
obično uz veliko podozrenje, posebno onima
sa egzotičnog Istoka. Kibela, velika Boginja
Majka Azije Minor (Anatolije), u Rim je pristigla tokom rata protiv Hanibala. Jevrejima
je, uprkos njihovoj specifičnoj ideji o jednom
Bogu, bilo dozvoljeno slobodno da mu se
klanjaju u gradu, sve dok plaćaju porez i ne
prave probleme.
Od samog početka rimske istorije, nesumnjivo je tu bilo ateista i skeptika, ali je
susret sa grčkom filozofijom mnoge obrazovane Rimljane naveo da religijske tradicije
svojih predaka dovode u pitanje. Neki su
bili zaintrigirani Pitagorom i njegovim učenjima o reinkarnaciji i matematičkom redu
univerzuma. Druge je privlačio Platon, Sokratov učenik i osnivač Platonove Akademije,
koji je učio da postoji nevidljivi svet realniji
od ovog našeg i podsticao racionalni pohod
za dobrim životom. Mnogi su, kao rimski pesnik i filozof Lukrecije, utehu našli u doktrini
Epikureja, koji je verovao da je sreća vrhovno
dobro u životu, ne videvši dokaze božanske
zainteresovanosti za ljudski rod u univerzumu sastavljenom samo od atoma. Ali najpopularnija škola grčke filozofije među obrazovanim Rimljanima bio je stoicizam kome su
učili Zenon i njegovi sledbenici, kao što su
bili Hrisip i Posejdonije, koji su verovali kako
je vrlina vrhovno božanstvo u materijalnom,
a ipak božanskom univerzumu.