Strana: 169
► Ostali detalji

Књига Милана Скакуна „Света Гора Атонска Хиландар“ имала је дуг и кривудав пут да би се коначно нашла у рукама ширег круга читалаца. Прво издање било је још 2006. године. Хиљаду примерака поклоњено је Хиландару у чијој књижари је распродано за годину и по дана. Других хиљаду примерака подељено је члановима Удружења поштовалаца Свете Горе Атонске чијим прилозима је финансирано штампање ове књиге. Након 17 година, а поводом 825. годишњице Хиландара појавило се, ово, друго, неизмењено издање.

Садржај књиге није подељен на класична поглавља. Након детаљног објашњења општег појма монаштва наводи се да је Света Гора још у периоду ране антике била насељена многобожачким становништвом.

У средњем веку ширењем византијске власти долази и до ширења хришћанства на Светој Гори, а убрзо и до појаве еремитског монаштва. Утемељивачем данашњег организованог монаштва на Светој Гори сматра се преподобни Атанасије, оснивач Велике Лавре.

Неколико наредних векова провели су Светогорци у борбама за голи опстанак бранећи се од иноверних војски, гусара и разних пљачкаша. Упоредо су трагали и за најбољим начином организовања живота у манастирима и у целокупној заједници Свете Горе. Данас су сви манастири општежитељни а њихова заједница аутономна област у оквиру Републике Грчке. Духовна власт над Светом Гором припада Васељенској патријаршији.

Следи сажет приказ настанка, историјата и других важних података о свим Светогорским манастирима. Издваја се Хиландар коме је посвећено знатно више простора.

Основан 1198. године од стране Симеона и Саве овај манастир био је место за Србе који су се одлучили за монашки живот. Највећи процват Хиландар доживљава за време владавине краља Милутина.

У свести Срба Хиландар се доживљава као највећа светиња најпре због својих оснивача, Светог Симеона и Светог Саве. Поред тога Хиландар поседује највећу збирку средњевековног текстила, старих икона, повеља, једну од најбогатијих библиотека, највећу збирку богослужбених предмета, највећу стару српску архиву, највећу колекцију црквеног намештаја, највећу колекцију бакрорезних плоча, етнолошку збирку и збирку предмета примењене уметности. Све то сведочи о равноправном учешћу Срба у заједници Свете Горе у којој је Хиландар био равноправан са грчким, руским, бугарским, грузијским и румунским манастирима.

У књизи је дат свеобухватан приказ светогорског монаштва и она у доброј мери надомешта недостатак ове врсте литературе у последњих 20 и више година. Писана је чистим језиком и лепим стилом чиме је пријемчива широком кругу читалаца. Илустрована је бројним фотографијама и репродукцијама хиландарских графика (укупно 136). Посебну вредност представљају прозни текст почившег академика Војислава Ђурића под насловом „Срби на светогорским стазама“, као и песме Матије Бећковића „Богородица Тројеручица“ и Љубомира Симовића „Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској“, дати на крају књиге. Непролазност теме чини ову књигу једнако актуелном као и пре 17 година.

др Владимир Павковић

Милан Скакун, рођен је 1948. године у Пожаревцу. Дипломирао на Правном факултету и Факултету политичких наука. Магистрирао и докторирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је редовни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Високој туристичкој школи струковних студија у Београду, а у звању вишег научног сарадника радио у Институту за међународну политику и привреду. Објавио педесет књига, монографија, уџбеника, приручника и хрестоматија и око седамдесет чланака у научним и стручним часописима, Један је од аутора концепта и иницијатор покретања међународне конференције о туризму<стронг> ВІТСО, као и <стронг>ЕX YУ конкурса за графику. Поводом два миленијума хришћанства, 2000. године основао је<стронг> Удружење поштовалаца Свете горе Атонске и постао њен први председник.