Autor: Jelena Mesić Gak
Strana: 204
► Ostali detalji

„Premisa, karakteri i lokacije ove izvanredne zbirke priča Jelene Mesić Gak su univerzalni. U pitanju su građani sveta koji žive svuda oko nas. Sjajan koncept.

Priče govore o odrastanju, buđenju, čežnji, razočarenju zbog neispunjene želje koja se dešava tamo negde na dugim plažama gde kornjače dolaze da ležu jaja. Zaplet koji nas drži u neizvesnosti da li će Gabi uspeti da pobegne iz mračnih i smrdljivih barova i postati slavna pevačica? Avanturisti, tama koja pobeđuje u donošenju odluka od kojih nam se slamaju srca, rušenje nevidljivih zidova kojima smo se sami opasali, izbori koji su trebali da ostanu večna tajna, pa mladalačka traganja i otkrivanja unutrašnjeg bića koja pomažu da dopremo do sopstvene suštine. Porodični odnosi, grubost i hvatanje za slamku, neobična poznanstva, misteriozni ljubavni napici, verovanja i tradicije prastarih kultura i novih, koje se nesmetano mešaju, strasne i dramatične ljubavi, spiritualne veze, rođenje, otkrivanje, smrt.. kompletan ciklus života za koji očekujemo da vodi ka srećnim završecima ali nešto se tu ispreči, možda zato što „previše svetlosti može da bude zaslepljujuće“. Potrebna nam i tama da shvatimo sve to. Jedna od rečenica iz zbirke koja će ostati dugo u meni je: „Ljudima ne treba vođstvo, potrebno im je buđenje, oče.”

Radmila Jovanović

Posle tri romana, knjige putopisa i istraživačke biografije poznatog džudo majstora, dobili smo zbirku priča autora Jelene Mesić Gak, čija je originalnost nesporna, a po svojoj lirskoj lepoti, jednostavnosti i kristalnoj jasnoći stoji čvrsto na tasu spram njenog dosadašnjeg opusa.

Možda je to dihotomija nagoveštena u naslovu i prologu, a razrađivana u jedanaest priča, o uspostavljanju ekvilibrijuma života kroz savlađivanje izazova ili prevazilaženje sudbinskih lomova koji se događaju van pojedinca. Postoje delovi života, koji su u nama ili izvan nas, koje možemo da kontrolišemo, ali postoje i oni delovi življenja u nama i izvan nas, koji nas apsolutno prevazilaze i lome. Lome našu srećnu svakodnevicu, srž našeg bića obavijen svetlošću, onaj deo nas koji se najbolje iskazuje u ambijentu i atmosferi koju gradimo oko sebe.

U knjizi Priče svetla i tame, uhvaćeno je to dvojstvo, odnosno „život između svetla i tame“, kroz očaravajuće i kristalno jasne likove u svih jedanaest priča. Oni nisu krokiji ni skice, već životno oslikani likovi, uhvaćeni tačno na prelomu njihovog života, između svetlosti i tame. Svaka priča je malo remek-delo i krajnji doživljaj je prelep. Mislimo da se radi o jedinstvenom tekstu koji kao takav i treba čitati, iako je podeljen u jedanaest priča koje mogu da se iščitavaju nezavisno jedna od druge, ali kao delovi celine oni, svaki ponaosob, dobijaju na sjaju, punoći, jasnoći i finim nijansama. Priče nemaju nikakvo geografsko, vremensko, etničko ni kulturno određenje. One su svevremenske, sve prostorne i sve ljudske.