Аутори: Ана Ранковић, Радиша Благојевић
Страна: 118
► Остали детаљи

Анин руковет песама представља једног младог ствараоца коме је сензибилитет примеран изнад свега. Танане нити сликовитог говора одражавају љубав која се спаја са природом. Свака је песма део за себе, један заокружени свет лелујавих покрета и немира који не остављају никога равнодушним, посебно младе; у жудњи за идејама слободне љубави да се закорачи у један лепши свет будућности.

Поезија Р. Благојевића је планетарна, гранитна и микеланђеловска. За многе је неразумљива, али тој поезији је време увек сигурно… Критичари књижевности примећују да Благојевић полако оставља земаљску поезију и прихвата небеску, што је видљиво и у збирци „Небеско грање”.

Пут је предалек, али достижан.

Радисав Чолаковић