Аутори: Бранко М. Чолаковић, Радисав Ч. Чолаковић
Страна: 107
► Остали детаљи

Ставови, виђења и предлози које аутори износе су на појединим местима оригинални и интригантни, те супротстављени владајућем мишљењу и свему ономе што нам се свакондевно нуди путем свих могућих савремених и традиционалних канала комуникације. Аутори демонстри- рају добро познавање геополитичких односа и токова и не либе се да их изнесу директно и на начин да читаоцу буде јасно „одакле ветар дува“. Понекад ти ставови делују као оштри, али треба допустити ауторима да на њих имају право, да изнесу своје ставове и своје вишегодишње искуство понуде као алтернативно виђење актуелне ситуације.
Део о „Српском националном програму за 21. век“ сматрам посебно битним, јер долази у тренутку када расправа, докумената, размишљања и идеја на ту тему скоро и да нема у научној, стручној, академској и широј јавности. Оно што се нуди и чему се посвећује сва пажња јесу ситне, дневно-политчке теме, „исецкане и исцепкане“, а без икаквог увида у шири контекст и целину. Најбитније за нашу земљу данас јесте да се отвори расправа и да се постигне што је могуће шири консензус о томе шта је стратегија наше земље за наредни период. По мом уверењу највећи значај овог текста јесте управо у томе што нас све опомиње и подсећа на ту чињеницу, коју као да су сви заборавили у „турбо“ времену у којем живимо и чије смо „постулате“ прихватили.
Било би добро када би они који буду у прилици да управљају Србијом имали у виду поруке и препоруке које ауто- ри износе у свом тексту. Он у свим важним сферама друштвено-економског живота идентификују кључне факторе опстанка и будућег напретка нашег друштва. Сматрам посебно корисним то што се одговарајућа пажња посвећује питању Косова и Метохије, где се нуде, чини ми се, изводљива решења, а која не лишавају нашу земљу да у будућности има одређена права и ингеренције на подручју своје јужне Покрајине. У тексту се дају и добре идеје за управљање привредним развојем, сугерише се „заокрет“ ка сопственим ресурсима, домаћим улагањима, концепту самодовољности, што би се могло показати као добар путоказ за будућност, посебно имајући у виду чињеницу да се свет данас налази на прагу можда и једне од највећих економских криза у историји, изазване пандемијом корона вируса.
Аутори су нам понудили нека решења. Остаје отворено питање како то спровести у дело, као и да ли је и у којој мери то могуће у актуелним, односно владајућим оквирима. Но, тиме ће се бавити они који буду преузмали одговорност да управљају државом. Свакако би било добро да препоруке које аутори дају имају у виду.