Аутор: Владан Добривојевић
Страна: 928
► Остали детаљи

Добривојевића бих могао успоредити с редатељем Андрејом Тарковским или са једнимвдругим гломазним магом, Белом Таром. Иста неспособност да се игра према унапријед прописаним правилима, иста готово светачка задубљеност у тему и форму коју та тема изискује, иста та невјеројатна увеличаност која омогућује да се виде и најситније поре на најситнијим слитинама. Јер, важно је знати — да се не би нетко понадао овлашноме спасењу — ово нису књиге, ово су стилистички, тематски и формални оцеани данашњега књижевног тренутка. Свијет који Добривојевић приказује посве је премрежен ланцима власти, догађа се у застрашујућим пејзажима максимално разрађених механизама чије котаче можемо видјети и у сувремености, а његови се јунаци настоје оријентирати према свјетлости, то јест настоје изаћи из, како је говорио Еуген Финк, „запта и одгоја“, прерастајући, пребољевајући тај свијет у себи... Све у свему, роман Зенон и Заратустра је књига страве и памети.

Дарио Гргић, из предговора