MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹LingvistikaIstorijska lingvistika
    Каталог славянских рукописей афонских обителей
    Аутори: А. А. Турилов, Л. В. Мошкова
    Страна: 560
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    Прво издање каталога „Словенски рукописи светогорских манастира“ појавило се пре седамнаест година, у пролеће 1999, и прилично брзо је нашло одјек у низу приказа и бележака. Уре­д­ник Каталога и његови састављачи од срца захваљују професору Ђорђу Трифуновићу за саму идеју поновног издавања, а издава­чкој кући „Чигоја штампа“ за одлуку да објави друго, исправљено и допуњено издање. Појављивање новог издања управо у Србији у суштини је дубоко оправдано већ самим тим што је рукописна збирка српског манастира Хиландара највећа на Светој Гори.
    Ни прва ни друга реч на насловној страни новог издања („исправљено“ и „допуњено“) нису пука формалност. Састављачи Каталога су се током свих претходних година трудили да пажљиво прате податке о рукописима светогорских збирки који раније нису били узети у обзир. Укупан број тих рукописа је релативно мали – 35 кодекса и одломака од краја XИИ (?) до прелаза из XВИИИ у XИX век (или приближно 3% рукописā укључених у прво издање), али међу њима има споменика који су у многом погледу несумњиво изузетни. Довољно је поменути одломак руског Студитског типика с краја XИИ (?) – почетка XИИИ века из збирке Зографског манастира (бр. 1058а), за који се дуго мислило да је нестао, и бугарски препис Пандектā Никона Црногорца из треће четвртине XИВ века (бр. 516а), који је недавно пронађен при сређивању архива манастира Светог Пантелејмона. Он је некада припадао манастиру Светог Павла и његов први писар се поуздано идентификује са прослављеним трновским писарем јеромонахом Лаврентијем. Овде се мора поменути и последњи рукопис који је, крајем 2016. године, набавио манастир Хиландар – српски Чти-минеј за септембар с краја XИВ века (овде, у редоследу Каталога број 429а), који садржи посебан превод текстова. Око петнаест година он је светлуцао на научном хоризонту и најзад је постао доступан проучаваоцима. Порастао је, за један, и број рукописних збирки, додата им је библиотека Протата у атонској престоници Кареји. Тако је укупан број рукописа (укључујући одломке) у новом издању – 1144. Као извор допунā послужио је нови каталог рукописā манастира Светог Пантелејмона, који је приредио отац Јермолај (Чежија), и публикације у научној периодици и зборницима, претежно бугарских проучавалаца, пре свега неуморног Кирила Павликјанова и оца Козме (Красимира) Поповског (сви библиографски подаци дати су уз описе). Допуне у новом издању укључене су у већ постојећи азбучни ред уз узимање у обзир времена настанка рукописā, под бројевима којима је додато слово а и, веома ретко, б. Притом, као и приликом приређивања првог издања, подаци о новим рукописима нису преношени из литературе без провере (и то се добро види код већине бројева са словима), већ су брижљиво анализирани и, по могућности, тачније одређивани и коментарисани.
    Највеће место међу тачније одређеним и допуњеним подацима насталим током приређивања другог издања Каталога, заузимају такви веома значајни моменти, као што су идентификовање делова рукописā, који су се силом прилика нашли у различитим збиркама (укључујући и оне ван граница Свете Горе), и атрибуција писма писарима – како познатим по имену, тако и безименим. Идентификовањā делова рукописā у новом издању, поред оних у претходном, има у 20 бројева (бр. 103, 134, 257, 268, 395, 413, 414, 476, 518, 597а, 599, 612а–614, 622, 740, 777, 967, 987, 1058а), атрибуцијā писарима – у 56 (бр. 16, 36, 55, 84, 100, 104–106, 109, 111, 117, 119, 120, 135, 136, 140, 144, 155, 161, 253, 320, 328, 347, 358, 364, 371, 379, 386, 388, 401, 409, 416, 421, 422, 480, 488, 516а, 549, 560, 601, 614, 619, 620, 645, 661, 696, 698, 842, 866, 873а, 892, 1006–1008, 1021а, 1064). Веома велики део идентификовањā и атрибуирањā припада А. А. Турилову, који се у последње време много бавио тим питањима. Насупрот томе, кардиналне измене у одређивању садржаја рукописā представљене су само једним примером – бр. 61 („Палеја са тумачењима“ уместо „Беседе Јована Златоустог на Књигу постања“). Разлог томе је што састављачи нису гледали микрофилм рукописа, јер нису имали очигледне основе за сумњу у податак из Каталога ћирилских рукописа манастира Хиландара.
    Нешто је више примера битно промењеног (за један век) датирања рукописа – бр. 4, 710. У Каталогу ћирилских рукописа манастира Хиландара (па према томе и у првом издању нашег Каталога) ти рукописи су били датирани на основу записā који садрже податке о времену настанка, при чему се у првом случају узимало да је писар записа истовремено и писар рукописа. У новом издању датирање је исправљено на основу проучавања водених знакова Р. Станковића (вид. ниже). Још у једном примеру промене датирања, код броја 1064, као у једној капи воде фокусирали су се проблеми описивања рукописā великих збирки Свете Горе: због убрзаног темпа на који принуђује велики обим посла и недостатак времена – не обраћа се пажња на детаље. Испоставило се да је кодекс Хил. 433 (Хроника Јована Зонаре) тачно датиран, 1534. годином, захваљујући белешци писара на белини, на шта је још 1859. указао архимандрит Антонин (Капустин). У целини, у погледу прецизности датирањā поново се на првом месту нашао Хиландар. Рукописи из те збирке су и раније били у најповољнијем положају, захваљујући Каталогу Димитрија Богдановића и приручнику Предрага Матејића. А сада, пошто су се појавила три тома филигранолошког албума Радомана Станковића, који обухватају водене знаке од XИВ до XВИИ века, изгледа да су коначно решена многа појединачна питања везана за датирање како самих кодекса, тако и њихових повеза.
    Малобројне измене називā и датирања кодексā нису се одразиле на распоред описā у новом издању Каталога, јер су његови састављачи желели да у том погледу сачувају везу између два издања. Незнатне разлике међу њима настале услед тога потпуно се надокнађују описним јединицама којима се упућује на друге јединице и регистрима.
    У новом издању, упоређеном са првим, знатно је повећан спи­сак литературе. Он је, разуме се, далеко од исцрпног, али са­стављачима то и није била намера, будући да су избор унапред ограничили на студије везане за питања кодикологије и издања текстова према светогорским преписима (већину њих, наравно, чине радови бугарских и српских проучавалаца).
    Текст и регистри ове књиге били су пажљиво прегледани како би биле уклоњене омашке и штампарске грешке које су се поткрале у првом издању. У томе је састављачима Каталога непроцењиву помоћ пружила доцент Снежана Јелесијевић, на чему јој изражавају дубоку захвалност. Посебну захвалност дугују и математичару Михаилу Ивановичу Гринчуку (САД), који не само да је дешифровао ретку варијанту сложеног тајнописа у Служа­бним минејима бр. 377 и 393, преписаним за Зограф у Рилском манастиру, него је о томе и непосредно саопштио састављачима.
    Надамо се да ће ново издање Каталога словенских рукописа манастирā Свете Горе користити међународној научној заједници.


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Каталог славянских рукописей афонских обителей
    Издавач: Čigoja štampa
    Страна: 560 (cb)
    Povez: тврди
    Писмо: ћирилица
    Формат: 190 x 250 mm
    Година издања: 2016
    ИСБН: 978-86-531-0205-0
    Naručite
    Cena: 5.170 RSD
    Cena za inostranstvo:
    52,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    +381 11 3055010
    +381 11 3055015





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024