Аутори: Славе Ђорђо Димоски ; превод с македонског Душко Новаковић
Страна: 78
► Остали детаљи

Нова књига песама познатог македонског песника Слава Ђорђа Димоског у преводу Душка Новаковића.

Песме које пише Славе Ђорђо Димоски садрже снажно осећање модерног тренутка у коме јединка, памтећи и сведочећи искуство историје и слојеве времена, увек стоји суочена са сенком претње. Та претња је разнолика, као што је и модерни свет о коме говори песник разнолик и једва ухватљив у својим разнизаним фрагментима. Од Мексико Ситија до Букурешта, од Русије до македонских крајева, свуда се указује та мноштвеност света, али у том мноштву постоји парадоксално искуство истог: од истих предмета којима је човек окружен до истих изазова који га прате, свеједно да ли се налази у присности своје куће, у познатом искуству места рођења или у далеком свету који тек истражује.

Бележећи мале историје песничких текстова, Славе Ђорђо Димоски указује на несталност облика и тренутака, искустава и чињеница, због чега је неопходно оживљавати тренутку с којима живот добија смисао, мале језичке фрактале у којима се још једино огледа пуноћа света далека од сваке језе постојања. Песме су трагови времена и трагови у времену, истинска потреба да се бележи и памти, јер се само тако може превазићи зебња јединке пред застрашујућом несразмером времена и пред претњама које, као никада пре, у модерном времену постају само лице стварности. Негативноутопијске визије контроле и надзора, праћења и прогона прожимају са сасвим модерним и конкретним искуствима у којима технолошка премоћ контролу и надзор чини у правом смислу речи тоталитарним. У песмама Димоског показује се да ни историјска знања, ни митске слике, ни обредна иксуства више нису ни довољни, ни довољно снажни да очувају једно искуство света. Када ни мит, ни историја, ни стварност не успевају да обнове форме искуства, остаје још само чудо језика и драма писања. Та драма је сусрет са првим и последњим искуством, бележење у времену и начин да се сачувају мале епифаније обичног људског дана.
За књигу Језички триптихон, која је на македонском објављена крајем 2015. године, Славе Ђорђо Димоски је добио Награду „Ацо Шопов“ за песничку књигу године у Македонији.