Аутор: Владета Јанковић
Страна: 655
► Остали детаљи

Док је у књизи Античке изреке упознао читаоце са позадином бројних паметних мисли античких писаца, које су ушле у свакодневну употребу многих народа до данас, у збирци која је пред читаоцима Владета Јанковић изнео је приче о најчешћим латинским изрекама, изразима па и скраћеницама, који су још увек у широкој употреби, а о чијем се пореклу, околностима настанка и ауторству углавном мало заиста зна.

Успешно транспонујући латинске ИЗРЕКЕ у српске пословице или узречице (преко 60), и преносећи тако смисао изреке у домаћи контекст – Боље икад него икад, Имена луда налазе се свуда, Клин се клином избија, Око за око, зуб за зуб, Благо сиромашнима духом, Познај самога себе, Тресла се гора, родио се миш, Млатити празну сламу, Ко лаже, тај и краде и многе друге – аутор нам питким стилом и духовитим анегдотама из старог Рима и раног средњовековља казује ко је, када и зашто изрекао све ове истине за које смо обично држали да припадају фолклору и анонимном народном приповедачу.

У другом делу, објашњавајући позадину и разлоге настанка појединих латинских ИЗРАЗА (67), као и њихове ауторе ако су познати, професор Јанковић, класичар и компаратиста по образовању, објасниће порекло, смисао и првобитно значење данас толико фреквентних израза као што су агенда, алиби, алтер его, а приори, цуррицулум витае, цорпус делицти, де фацто, ин флагранти, лапсус, про боно, табула раса или вето.

Најзад, у трећем делу износи се значење и порекло појединих латинских СКРАЋЕНИЦА, како оних у општој употреби, тако и административних, научних и стручних (П. С., етц., Н. Б., А. Д., ибид. и других), што уз бројне илустрације у књизи коначно употпуњује ову збирку прича о латинском наслеђу у нашем говору, писању и искуству и чини је репрезентативним Латинским глосаром.