Аутор: Захар Прилепин
Страна: 344
► Остали детаљи

Није ми било ни на крај памети да пишем ову књигу. Четрдесет пута сам себи обећао: нека све одстоји, одлежи – што се упамти и не изгуби, то ће и бити најважније. Самог себе сам изневерио. Књига ми се сама испричала, чим сам перо умочио у мастионицу. Познати су случајеви када су лекари, не губећи свест, руководили тешким операцијама које су им радили. Или записивали своје осете у тренутку уједа змије отровнице, добијања повреде.

Овде је, боже опрости, жанр у нечему сличан. ...Куда се денуше из мене мој живот, моја вера, моја радост? Код песника је још тачније: Како је страшно, јер душа пролази, као младост и као љубав.

(Захар Прилепин)

Национална награда „Најбоље књиге и издавачи године" (2019), у категорији белетристике.