Аутор: Јован Алексић
Страна: 168
► Остали детаљи

Српском митологијом, посебно тзв. нижом митологијом, демонским бићима бавили су се бројни српски и страни истраживачи, од Илариона Руварца и Натка Нодила до Веселина Чајкановића, Слободана Зечевића, Никите Толстоја, Љубинка Раденковића. Митолошка проучавања захтевају сате и сате мукотрпног рада, а крајњи резултати често не одговарају уложеном труду. Писаних података о српској митологији готово да и нема, а и подаци добијени археолошким ископавањима такође су оскудни. Народна традиција о митским бићима разликује се од краја до краја, од једне културне средине до друге. Све те чињенице здружено знатно отежавају обликовање личне карте било ког митолошког бића. Приче о митским бићима заправо нису митови. Оне казују где и када можете очекивати сусрет с неким од митских бића, али по правилу не зборе о њиховом настанку. Приче о митским бићима настале су као последица човековог настојања да од постанка до данас искаже властити зазор, стрепњу, па и страх од природе, њених сила, али и грозничаву наду да се некако ипак све може добро окончати.

Јован Алексић, врсни зналац српског народног стваралаштва, обичаја, веровања, празноверица, сујеверја, страхова – одлучио је да своје велико и разноврсно знање искористи како би начинио упечатљиве портрете бића из маште, страхова, бојажљивих, грозничавих жеља уплашених људи. Надахнуто, с ретким, изванредним познавањем духа српског језика, Алексић је начинио портрете митолошких бића како их је сам доживео и спознао. Целокупни вишедеценијски рад посвећен митским створењима сакупио је у књижевно штиво, под насловом Врзино коло, син Мирослав Алексић, па је самим тим чином похранио очево завештање за будућа поколења.