Аутори: Јан Потоцки: превод са француског, напомене и поговор Александра Манчић
Страна: 716
► Остали детаљи

Према аутографском изворнику превела Александра Манчић

Сад можете да бирате: хоћете ли светлију или мрачнију верзију, а можете и обе да читате удвоје, јер нема једног романа Рукопис нађен у Сарагоси. Постоје заправо два романа под тим насловом (први из 1804, други из 1810) и оба су аутентична, а ипак различита. Прва верзија је ведрија и неодољива. Друга, озбиљнија и далекосежнија, још неодољивија, нуди нам прерађен, коначан и целовит текст. Њихов оригинални француски аутограф је најзад, двеста година од настанка, пронађен у једној од пољских библиотека, где је био затурен тако да за њега нико није знао. Сад можемо први пут с поверењем у аутентичност да се предамо читању тог врхунског дела као двоструком поклону, јер ово је први српски превод са изворника онаквог каквог је писац исписао.
У Рукопис нађен у Сарагоси заклињали су се Луис Буњуел, Роже Кајоа, Мартин Скорсезе, Френсис Форд Копола, Нил Гејман, Салман Ружди... А и ви ћете, не мање од њих.

У Националном архиву у Познању, Франсоа Росе и Доминик Тријер открили су, 2002, непознате делове Рукописа нађеног у Сарагоси Јана Потоцког, у преписима на хартији са датираним воденим жигом, и дошли до закључка да заправо постоје две аутентичне верзије романа. У свом истраживању, Росе и Тријер упустили су се у детективски посао: саставили спискове у којима би се могли наћи рукописи, почев од архива деце Јана Потоцког и њихових потомака, анализирали историјате фондова, трагали по архивима у петнаест земаља... На срећу, Потоцки је писао на енглеској хартији која носи водени жиг са годином производње и, уз идентификовање рукописа преписивача и квалитета мастила, два истраживача успела су да реконструишу време и етапе настајања и нестајања Рукописа.

Тако је поуздано утврђено да заправо постоје два романа под насловом Рукопис нађен у Сарагоси, који одражавају различите филозофске концепције дела у замисли Потоцког. Два романа допуњавају се као два крила великог диптиха, али је и сваки од њих аутономно дело, које су назвали Рукопис нађен у Сарагоси (1804) и Рукопис нађен у Сарагоси (1810).


У овој књизи је роман из 1810. године.