Београдско огледало
У Београдском огледалу Станислава Винавера преламају се, одржавају и трају – и за нас данас – стотине лица и појава једне важне велеградске, националне и државне културе. На страну његове главне обузетости књижевношћу, театром и музиком (на којим подручјима бриљира фантастичном обавијештеношћу и духовитим закључцима), он се бави и питањима школства и етнологије, архитектуре и „кримића“, свакидашњом (каванском) културом и ћилимарством, „орфеумџијама“ и књижарима, карикатуристима и професорима, јапанским дрворезима и књижевничким пленумима и тако даље.
(Игор Мандић)
Ови фељтони као да су живи. Они се љуте, подсмевају, оспоравају. Они миришу као да су сада изашли из Сташине језичке кухиње. Београд је овом књигом добио један леп спомен и споменик. Кад сам прочитао Београдско огледало, помислио сам: најбоља огледала на овом свету имају разбарушени и незачешљани људи.
(Влада Булатовић Виб)
Првом колу Дела Станислава
Винавера додељена је Награда за издавачки подухват године на 57.
Међународном београдском сајму књига.Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за издавачки подухват 2012. Дела Станислава Винавера добитник су Специјалне
награде на 21. Међународном салону књига у Новом Саду.Делима Станислава
Винавера додељена
је Награда за најбољи издавачки подухват на 10. Међународном сајму књига
у Подгорици.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Београдско огледало
Издавач: Službeni glasnik
Страна: 560 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 14,5 x 22 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-519-1142-5