Аутор: Коља Мићевић
Страна: 527
► Остали детаљи

Француска никад није знала да чува своје песнике, да их барем у критичним – у таквима највише! – тренуцима заштити. Tако је било и с ових осам Влашића који су, један за другим, гоњени, кошени, склоњени, тако да је онај Верленов заједнички именитељ Уклети песници, којим их је крстио, у ствари блага, чак заштићујућа метафора у поређењу са ужасима државне администрације у којој су одувек, досад и одсад, конце њихових људских и песничких судбина повлачили безимени, бесмислени, тј. неостварени песници...