Драги Драгане!

Захваљујем се на Вашем писму и прилозима које сте ми послали. Мислим да је Ваш текст Религија као судбина сјајан. Слажем се са њим, јер мора бити сјајан када сте Ви све то исказали на такав начин. То чини да се слажем са стварима којих нисам ни била свесна, док их нисам прочитала тако сажето и јасно исказане. Велико Вам хвала на томе.

Ајлин Баркер, професорка социологије,

специјалиста за студије религије на

The London School of Economics and Political Science

Иако на једном месту мр Драган Драгојловић за себе вели да је „самоук” у стварима религије, што ме подсећа на славну изјаву Макса Бебера којом истиче како „није музикалан за религију”, испоставља се да и те како влада материјом и категоријалним апаратом социологије, политикологије и историје религије, те богословском науком хришћанства (православља, католичанства и протестантизма) и ислама. И више од тога, на основици широког знања и, што је битније, искуственог увида у деловање верских организација – Српске православне (и аутокефалних цркава) и Римокатоличке цркве, бројних протестантских деноминација и секти, Исламске заједнице – предузима продубљене анализе кључних појава у религијском комплексу које су се одвијале у другој половини истеклог века. При томе, не либећи се и уз сав опрез, изриче низ предвиђања – стварност првих деценија XXI столећа дала му је за право.

Речју, вредну монографију Религија као судбина – којом би се похвалила и научно развијена академска заједница – једнодушно и с потпуном одговорношћу препоручујем издавачу за прихватање и објављивање. Одговорно тврдим да ће књига наићи на добар пријем код социолога, политиколога, историчара и антрополога, журналиста, студената друштвено-хуманистичких наука и предавача веронауке, клера и богослова… Може бити и малецни бестселер.

Др Драгољуб Б. Ђорђевић,

редовни професор у пензији Универзитета у Нишу