Записи Радоја М. Јанковића

Књига закаснелих успомена Радоја М. Јанковића неће променити историју Краљевине Југославије уочи Другог светског рата, јер од те државе није остао ни камен на камену, али ће је додатно осветлити и допунити.

На темељу чињеница и новог рата који је запалио Европу, настају успомене осведоченог борца за југословенску заједницу, доброг познаваоца прилика у земљи и у свету, учесника Мајског преврата 1903. године, официра у ослободилачким балканским ратовима (1912‒1913) и Великом рату, сведока две руске револуције, дипломате у Америци и Албанији и писца – Радоја М. Јанковића. Оне могу да буду недостајућа карика у склапању сложеног мозаика прошле епохе, корак ближе заокруживању историјских процеса из првих деценија 20. века и заостали прилог колективном памћењу српског народа. Без намере да буде судија и стане у одбрану изнетих чињеница и Јанковићевих ставова, приређивач ово писано налазиште, читав век прекривено заборавом, предаје оцени историчара, социолога, истраживача живота под немачком окупацијом, економиста и радозналих читалаца. У сваком случају, ово веродостојно сведочење и слике из минулог времена спречавају кривотворење многих историјских догађаја и аболирање неких личности одговорности за учињена дела.

Успомене учесника значајних историјских догађаја

Шта нам доносе Јанковићеви дневнички записи с почетка четрдесетих година прошлог века? Најпре исцрпно сведочење једног од учесника у оснивању Српске радикалне странке, детаље о хапшењу др Милана Стојадиновића и његовом елиминисању са политичке сцене. Два Чачанина, убеђена Југословена, постају после споразума Цветковић-Мачек српски националисти. „Ако је хрватски национализам померио уназад казаљке напретка, он је ипак учинио нешто корисно. Отворио је очи српском народу да се отрезни од извесних заблуда у којима је увек било романтичарских примера. Пред стварностима морамо да окачимо гусле о зид и да тражимо нове, савремене формуле живота и своје будућности.“