Увод у јединствену литерарну авантуру Белчин је кратки роман „Дневник о Антонију” из 1969. године у коме се истражују неочекивани, чудновати утицају смрти Антонија Михајловића на његову ужу и ширу околину. Годину дана касније публикована је збирка „Смрт Антонија Михајловића”; тема у њој садржаних прича је управо Антонијева смрт, сам трен у коме живот истиче из љуштуре тела. Иста тематика протеже се и кроз следеће истоимене књиге 1988, 1994. и 2010. упркос најави да ће трећа књига закључити овај циклус, временом се показало да су жилавост смрти и њене могућности да уништава овог јунака неограничене. Тако се, на радост смрти, али и живота, појављује нових дванаест приповедака.

Белчине приповести исписане су смирено, понекад чак и шкртим реченицама, и, упркос важности теме, без емотивних афектација, без испразне мелодраме или агресивне меланхолије, сасвим у складу са дубоким миром с којим Антоније прихвата свој усуд. Лакоћа приповедања доказ је самосвесног искуства, списатељског и читалачког (Белча не пропушта да свог Антонија окружи књигама и интелектуалним-емотивним спознајама које садрже) те дубоке концентрације и промишљености прича. Пред знатижељним читаоцима су, дакле, одиста изузетне приче чији ће их одјеци дуго пратити.