Аутори: Јанко Вукотић, предговор Александар Животић
Страна: 708
► Остали детаљи

VII коло Едиције СРБИЈА 1914–1918
Сердар Јанко Вукотић сматран је за најуспешнијег црногорског бригадира. Па ипак, одређен је за команданта помоћних снага, названих Источни одред.

Ове успомене писане су у Бјеловару где је Јанко Вукотић био заточен. Дакле, казивања су написана у ропству на основу сећања која су била још свежа, бар када су у питању балкански ратови и Први светски рат. Књига садржи две целине. Уочава се да први до, поред приповедачке, има и историјску вредност, јер писац успомена, док говори о братству Вукотића и његовим истакнутим појединцима, даје и својеврстан пресек историје Старе Црне Горе 18. и 19. века.

У другом делу тема су балкански ратови и Први светски рат и овде је хроничар окренут сажетом и прецизном истицању политичких и војних чињеница. Сећајући се догађаја судбоносних за Балкан, а посебно за Србију и Црну Гору у балканским и Првом светском рату, сердар Вукотић бележи до детаља развој догађаја, ток ратних операција од Санџака, Скадра, Брегалнице, па до Дрине, Горажда, Јавора, и Пљевља. То су битке у којима се раме уз раме под јединственом командом и ношене заједничком идејом боре две братске војске Србије и Црне Горе.

„Србија и Црна Гора су стајале у међусобним односима као она два подијељена брата која се један на другог стално љуте, али када дође у питање општи и братски интерес, срџба би прекинула, а настала слога и јединство.”