Аутор: Драгољуб Којчић
Страна: 164
► Остали детаљи

Структуру књиге Успон Србије, поред уводног текста, чини 25 есеја објављених у дневној штампи, углавном у листу Политика. Тематски разнородни и садржајно богати, сабрани на једном месту, ти текстови представљају мозаичну, али мисаоно заокружену и кохерентну целину која сведочи о „јучерашњој стварности” Србије и српског народа.

Којчићеви текстови представљају својеврсну хронику наше недавне прошлости. Као такви они сведоче да време које смо проживели и које живимо није календарско, већ историјско. У тим годинама, по мишљењу аутора, Србија се „извукла” из „глиба безвољности” и „безнадежности”, повратила изгубљено самопоуздање, много учинила на подизању свог угледа и достојанства народа. Аутор сматра да у будућности политичке и друштвене елите морају уложити искрени напор у тражењу мере између сучељених друштвених, националних и политичких интереса. То подразумева и одговорно трагање за решењем, тзв. „златним пресеком” српске политике, које би помирило крајности присутне у сфери идеологије и политичке праксе и допринело обликовању пожљеног модела развоја у коме би биле уважаване постојеће друштвене посебности, етнички идентитети, регионалне особености, родне и генерацијске разлике, професионалне подвојености.

Љубодраг Димић

У српском друштву постоје интелектуалци који се крију од јавности и беже у струку. Они ћуте о јавним стварима. Драгољуб Којчић припада категорији ангажованих српских интелектуалаца. Он смело и без меандрирања преко тридесет година говори и пише о јавном добру државе Србије. И то, пре свега, о политичком добру.

Којчић врло добро зна да је политичко биће српског народа саткано од противречности. У њему се боре национално и увезено, аутентично и опонашано, стабилност и нестабилност, мир и рат, начелно и прагматично, идеологија и знање, демократија и недемократија, идентитетско и искорењеност, слободно и неслободно. Од ових наслеђених антиномија у времену о коме пише он издваја српску транзицију и конституцију. Од тога како је утемељена конституција зависи друштвено назадовање или развијање. Успон садашње Србије је, по Којчићу, утемељен у новој конституцији.

Зоран Аврамовић