Сваки човек има свој јеловник. Испрва, у детињству, он се састоји од млечних и понешто месних производа, поврћа, воћа и житарица, док у периоду одрастања и зрелог доба избор постаје другачији, мења се и проширује списак јела која се конзумирају. Јеловник, несумњиво, зависи од климатских услова, верских убеђења, као и друштвеног миљеа у којем једна особа живи и ради. Данас храна није само основна енергетска потреба, у њој се ужива и са њом се понекад експериментише. Додају се животне намирнице и зачини са других поднебља, или се спајају дотле неспојиве компоненте у потрази за новим укусима.

Из Теслиног дугог и дешавањима богатог живота, приказали смо само онај део који се тиче његове исхране. Посматрана из кулинарског угла, научникова биографија је више него занимљива, јер је много пута испуњена необичним анегдотским догађајима. Познато је да је Тесла за свог боравка у Америци становао искључиво у хотелима и да то представља његов животни манир. Посебно након нимало пријатног искуства када је био приморан да ради тешке физичке послове, оскудно се хранио и спавао на подовима неугледних свратишта. На врхунцу своје славе често је на ручак или вечеру позивао бројне госте, не само пријатеље, већ и оне из пословних, научних, уметничких, новинарских или других друштвених кругова. Приређивао је раскошне банкете у част неког свог успешно започетког или завршеног дела. Сам је бирао и креирао списак јела и пића, надгледао њихову припрему и давао сугестије особљу. Доцније, како је Теслина финансијска моћ опадала, број његових пријема је мањи. Поготову онда кад је због насталих дугова морао да се сели у јефтиније и не тако раскошне хотеле. Западао је и у неугодне ситуације, када би његове госте дискретно одбили да послуже док он не измири претходне рачуне.

Књигу „Јеловник Николе Тесле у 60 прича“ замислили смо и креирали као документарно-приповедачку форму. Преплићу се стварни моменти из Теслиног животописа са нашим нараторским уобличавањем. Користили смо релевантне изворе и литературу, у првом реду оно што је научник о себи писао у аутобиографији, дневницима, предавањима и чланцима. Секундарни део чине записи особа које су имале прилику да ручавају с њим, као и јеловници и менији ресторана где је био виђен гост. Трећи део је публицистика која и данас не престаје да се штампа.

Најзад, бројни записи о Теслином јеловнику, прожети занимљивим, поучним, забавним, духовитим, па и историјским моментима, сликају нам великог научника новим емотивним бојама: топлим, светлим, душевним, људским. Кад томе додамо светски познате и мање познате учеснике, као и доба у којем се све то збивало, добијамо једну сентименталну кулинарску повест достојну поштовања.