Аутор: Ратомир Дамјановић
Страна: 910
► Остали детаљи

За време Великог рата стотине странкиња из разних земаља, медицинских сестара и докторки пре свега, долазе у Србију да помогну српском народу. За већину жена са различитим степеном интеграције, то је била прилика да побољшају статусну улогу жене у друштву, али њихов примарни мотив био је хуманитарни рад.

Ово је прича, из угла жене, о српском војнику и Србији. Истовремено, то је прича о њима, о тим женама које су дошле у Србију у „најгору од свих злих времена”, како је једно такво наше страданије, дефинисао монах Исаија крајем 14. века. Женско око више, даље, боље и дубље види. Њихов поглед је другачији. Оне нису у биткама, на ратишту, него у самом штабу Смрти и Живота, са рањенима и болеснима, суочене са инвазијом тифуса која односи исто толико жртава као и битке, у немогућим условима, када човек пада на ниво елементарног преживљавања. Оне ослушкују и виде српског војника сасвим изблиза, готово из његове душе, импресиониране и искрено зачуђене његовим подвизима, храброшћу, хуманошћу, трпљењем, вером, надом и љубављу. Пишу и говоре о њему као о митском јунаку који у изгнанству чезне за својом Итаком – Србијом, и на обали мора машта о кући и породици. Остављају белешке о српској историји и поезији, земљи и људима, српским обичајима и карактеру српског човека, о чежњи за отаџбином и данима изгнанства, о песми Тамо далеко, хуманом односу према заробљеницима… Оне су поуздани сведоци ратне пошасти, страдају и саме, упорне су у својој мисији да буду раме уз раме са српским војником и српским женама, докторкама или обичним сељанкама. При томе, у првом плану је стално присуство смрти, на једној, и љубави, на другој страни. То је љубав ратника према земљи, породици, поезији, пријатељима, и љубав списатељица према тим ратницима који су осветљени са изузетном осећајношћу. Њихово разумевање трагедије у земљи и ван земље, даје посебну дубину текстовима. У питању је саживљавање са њиховим патњама, истовремено и сопствено страдање у крилу ратног хаоса, и то без речи жаљења. И оне су изложене највећој драми, готово једнако као и њихов „јунак”.

Смисао књиге Странкиње о српском војнику јесте да да потпунију слику Великог рата. Избором су обухваћене оне хероине који су писале о догађајима – њихова писма, дневници, сећања, узбудљива су грађа која сведочи и о њиховом делу. Тиме се, на неки начин, баца јаче светло на њих, али много је оних које су једнако самопрегорно радиле и донекле остале у сенци, јер нису имале времена или навику да остављају писани траг. Читајући редове ауторки заступљених у овом избору наилазимо и на њихова имена и њихово дело. У драгоценим књигама и истраживањима наших и страних аутора студиозно се осветљава хуманитарни рад свих тих странкиња које су дошле у Србију за време Првог светског рата, али и патриотска жртва наших хероина и њихова писана сведочанства. – из Предговора

Ратомир Дамјановић