Аутор: Свејн Менсланд
Страна: 302
► Остали детаљи

Књига даје свакодневице у Србији ХIХ века и представља неку врсту илустроване историје... Ово није научно дело, већ је популарно писана књига, а сви текстови су паралелно писани и на енглеском. (Б92)

Материјали су саклупљени из илустрованих европских часописа тог времена, разних архива, антиквиријата... Један од важних извора био му је Фелиџ Каниц, али је пронашао велики број слика и цртежа који никада нису виђени код нас. (Новости)

Материјал није поређан хронолошки, него тематски - живот у селу, цркви, граду, на путу...
У другој половини ХIХ века било је ратова због којих су долазили страни дописници. У то време илустровани часописи, које је имала свак европска држава као недељнике, на терен су слали и уметнике који су цртали догађаје. Аутор је пронашао слике уметника који су били, а и сада су веома познати и признати у својим земљама. (Блиц)

Ставови странаца углавном су били позитивни, јер су пронашли земљу која је била другачија од западне Европе. Дивили су се народним обичајима. Неки, ипак, нису били најбоље упућени, тако да има и предрасуда - мислили су да чим пређу реку код Земуна, улазе у источњачки "дивљи" свет. Тако да су једни били одушевљени и сматрали су да су пронашли рај на земљи, док је за друге то био потпуно непознати свет. (Печат)

За странце ова књига може да буде занимљива јер даје увид у развој Србије, од те руралне, заостале земље у једну модерну европску државу. (Радио Београд)

Запад су веома занимале српске династије: сви ти проблеми, сукоби, убиства. Уосталом, историја српских династија има драматичан развој као код Шекспира. Али нису их интересовали само сукоби. Извештавало се и са свадби, пратило се и када је нека кнегиња или краљица била протерана или се вратила. Књига завршава убиством краља Александра и краљице Драге. На једној од последњих илустрација представљено је како народ, дан после атентата, чека краља Петра Карађорђевића, што је поглед унапред, нови почетак Србије - сви су задовољни што он долази.