MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Srpsko-romski rečnik: sa gramatikom i pravopisnim savetnikom - Serbikano-rromano alavàr: e gramatikaça thaj e vòrtaxramosaripnasqe sikavipnaça
    Autor: Bajram Haliti
    Strana: 768 ► Ostali detalji
    Oblast: RečniciRomski
    A A A
    Dodaj u listu želja - Wish List
    Evropska unija ima 23 zvanična radna jezika: bugarski, češki, danski, holandski, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, grčki, mađarski, irski, italijanski, letonski, litvanski, malteški, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački, španski i švedski. Ima manje zvaničnih jezika nego država članica (27), pošto se u nekima služi istim jezicima. U Belgiji, na primer, zvanični jezici su holandski, francuski i nemački, dok na Kipru većina populacije govori grčki koji ima zvaničan status. Na osnovu ovoga, ne može se reći da su zvanični radni jezici u EU vezani za države. Sa 10–12 miliona građana, evropska romska zajednica je najveća etnička manjina u EU. Oni koji koriste romski jezik su prisutni u mnogo većem broju od onih koji koriste zvanične EU radne jezike, kao što su letonski, finski ili slovenački.

    U ujedinjenoj Evropi i globalizovanom svetu, fer je postaviti pitanje: šta više doprinosi identitetu ljudi – nacionalnost ili jezik? Pogotovu za ljude koji ne dele državu-naciju i koji su, poput Roma, napustili svoju zemlju porekla, Indiju, pre 1000 godina, a sada žive na svim kontinentima u ogromnoj dijaspori – jezik je glavna zajednička kulturna karakteristika i zajedništvo. Jezik je njihova država!

    U svom kapacitetu kao pisac, prilično sam svesna činjenice da se pojedinac najbolje može izraziti na svom maternjem jeziku. Takođe, ja kao pisac znam da, zahvaljujući svojim rečima, fonetici i gramatici, jezik često reflektuje tradicije, etike i vrednosti.
    Stoga, Srpsko-romski rečnik, napisan od strane pravnika, novinara i publiciste Bajrama Halitija više je nego odličan lingvistički naučni rad – to je strahovit doprinos održavanju veoma stare kulture. Kulture, i ovo se mora naglasiti, kojoj nedostaje zaštita nacionalnih struktura. Dok sam 5 godina radila kao član Evropskog parlamenta, bila sam svedok toga koliko je visoko bio cenjen jezički diverzitet u komunikaciji. Simultana interpretacija je dostupna za sva 23 zvanična radna jezika. Dokumenta, pitanja i odgovori, kao i sve regulative su objavljene na 23 jezika. Brisel čak ima i specijalnog komesara za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i omladinu. Činjenica da je multijezičnost u istom portfoliju kao i kultura, obrazovanje i omladina je otkrivajuća. Kultura i obrazovanje su stubovi civilizacije koji treba da budu upućeni omladini koja treba da se stara o njima.

    Prvi Srpsko-romski rečnik sa gramatikom (i propisno interesantnom etimologijom) predstavlja prvi korak prema inkluziji romskog jezika u nastavne planove i programe, pre svega u osnovnim, ali i u srednjim školama. Takođe, služi književnim, ali i neknjiževnim prevodiocima (kasnije će biti aktivan u javnim službama), kao i za TV i radio-emitere ili producente i distributere audio i audio-vizualnih materijala. On će takođe pomoći onim istraživačima koji poboljšavaju kvalitet i standardizaciju romskog jezika.
    U kontekstu programa i planova uključivanja romske zajednice, rečnik pravnika Bajrama Halitija obezbeđuje donosiocima politika u Briselu i Strazburu snažno kulturno i obrazovno sredstvo.

    I poslednje, ali ne i najmanje važno: Evropska povelja prihvata i poštuje regionalne i manjinske jezike. Ovaj novi rečnik, stoga, takođe doprinosti pravdi.

    ELS DE GROEN
    Pesnik i pisac iz Holandije
    Bivši član Evropskog parlamenta (2004–2009)
    Inicijator Umetničke inicijative protiv romofobije i anticiganizma

    --
    Mi, Romi, narod bez države, svakodnevno se suočavamo sa borbom da steknemo osnovna prava: pristup pristojnom zaposlenju, stanovanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Jedan od najjasnijih načina da se iznesu naši zahtevi je ojačavanje i korišćenje osobina koje nas karakterišu i razlikuju od većinske populacije. Nesumnjivo, jedan od najznačajnijih oznaka je naš jezik, rromanò. Zahvaljujući njemu, mi smo u mogućnosti da širimo našu kulturu, tradicije, realnost i istoriju širom sveta. NJegove reči i izrazi su refleksija onoga kako mi vidimo i analiziramo tok vremena; to je osnovno sredstvo u svim aspektima naših života. Takođe, rromanò služi kao povezujući element i veza između romskih zajednica širom sveta.

    Romi danas sebi ne mogu da priušte pogoršanje kvaliteta jezika i njegovo nestajanje tokom vremena. Od izuzetne je važnosti da 15 miliona Roma, koji žive raštrkani širom planete, budu svesni značaja spašavanja i očuvanja svog jezika. Ovaj proces mora da se započne u najranijim fazama i to je razlog zašto obrazovanje romske dece mora da obuhvati mandatorne studije „na" ovom jeziku, kao i „ovog" jezika. Ovo formalno učenje treba da bude kombinovano i dopunjavano usmenim prenošenjem, koje bi trebalo da se odvija od generacije do generacije prirodnim putem.

    S obzirom na trenutnu situaciju, objavljivanje materijala podrške u ovu svrhu je uvek dobrodošlo i razlog je za radovanje. Treba zapaziti da je u studijama rromanò neophodno posebnu pažnju pokloniti heterogenosti ovog jezika i njegovim različitim lingvističkim realnostima. Kao što je i logično i prirodno, on je evoluirao na različite načine, u zavisnosti od oblasti u kojoj su njegovi korisnici bili locirani, i usvojio reči drugih jezika sa kojima je koegzistirao.

    S padom komunizma i Romi su doživeli šok demokratije: prvi su dobili otkaze, ostali prepušteni sebi, izgubili su deo socijalne zaštite i našli se na vetrometini, izloženi predrasudama, neprijateljstvu i diskriminaciji.

    S druge strane, mora se istaći pun značaj uloge romskog jezika kao sredstva povezivanja u svakoj društvenoj zajednici i kao stimulusa njenog razvitka.
    Uloga romskog jezika u životu čoveka i u njegovoj vezi sa okolinom značajna je i mnogo veća nego što nam to izgleda, mada svakodnevno, u običnom životu i u razvitku kulture uopšte, a književnosti posebno, osećamo potrebu za takvim sredstvom povezivanja između pojedinca i sredine kojoj on pripada.

    Romski jezik je uopšte pojava koja, konkretizovana u govoru, prati celokupni život čovekov. U porodičnom životu i prijateljskom društvu mi pomoću govora iskazujemo naše utiske, izražavamo svoje želje i svoju volju, formulišemo svoje misli i svoja mišljenja; naša obaveštenja, naše informacije, ceo sistem školskog obrazovanja, držanje i slušanje predavanja, žive reči, sve je to vezano za aktivni govor; u umetnosti, pri recitacijama, na pozornici – govorne mogućnosti daju osnovu svim ovim umetničkim interpretacijama.
    Romski jezik, pak, pokazuje se kao opšti fond tog zajedničkog blaga i tog kolektivnog stvaralaštva. On je, u stvari, opšti potencijal sporazumevanja romskog naroda ili jedne specifične društvene zajednice. Takav jezik služi kao izvanredno moćno sredstvo za više umetničke izražaje u jednoj zajednici. On je umetničko sredstvo uobličavanja ne samo kulture uopšte, nego i književnosti uopšte. Umetnici-književnici stvaraju svoja dela na zajedničkom narodno-književnom jeziku, težeći opštem izražajnom idealu i izgrađujući taj ideal umetničkim književnim izražajem. Pojedinci u taj opšti fond unose osobine svojih individualnih sposobnosti, koje se u njemu odabiraju, talože, i on, kao podloga književnog stvaranja, postaje kolektivni potencijal višega života i tvoračke dinamike.

    Poznavajući lično, još od 1994. godine, gospodina Bajrama Halitija koji je na Prvom međunarodnom kongresu mladih Roma u Barseloni u Španiji imao zapaženo izlaganje o Romima azilantima u Evropi, koji je u Zagrebu 2008. godine, kao uvaženi romski intelektualac, pravnik, novinar i publicista, izabran, apsolutnom većinom, za generalnog sekretara Internacionalne unije Roma, polazeći od toga da je 2009. godine, u Lančanu u Italiji, dobio od predsednika Italije nagradu za svetsku književnost Roma, mislim da je kompetentna ličnost i za jedan takav veliki poduhvat. Zato ja, kao predsednik Internacionalne unije Roma Šapanije, kao bivši novinar El Paisa i bivši član Evropskog saveta, dajem bezrezervnu podršku da se u javnosti što pre pojavi prvi Srpsko-romski rečnik sa gramatikom i parvopisnim savetnikom autora Bajrama Halitija.

    Ovaj rad Bajrama Halitija, elaboriran uz krajnju strogost i profesionalizam, nesumnjivo je referentni rad za rromanò naučnike i za one koji žele da studiraju ili prodube svoje znanje o varijacijama rromanò koji se govori u Srbiji. NJegov glavni cilj je da obezbedi osnovu kako bi se razvili obrazovni planovi i uspostavile vodilje za obrazovne programe, nastavne knjige i druga obrazovna sredstva. Siguran sam da će širok dijapazon korisnika imati koristi od ovog dela.

    JUAN DE DIOS RAMÍREZ-HEREDIA
    Predsednik
    Unije Roma Španije

    --
    Značajna je podrška romskoj praktičnoj lingvistici i romologiji u celom svetu pružena od strane Bajrama Halitija, jednog romskog književnika i pisca, kao i uz pomoć recenzija sastavljenih od strane Juana de Diosa Ramírez – Heredia, predsednika Unije Roma Španije, Els de Groen, pesnika i pisca iz Holandije, bivšeg člana Evropskog parlamenta, inicijatora Umetničke inicijative protiv romofobije i auticiganizma, univ. prof. dr Iana Hancocka, univ. prof dr Hriste Kjuchukova, univ. prof. dr Santina Spinellija, kao i od strane drugih eksperata: politikologa Ljuana Koka i Hedine Sijerčić, kulturnih poslenika Janardhana Pathania i Deva Bhardwaja – iz Indije, Veljka Kajtazija – autora hrvatsko-romskog rečnika koji je izdat u Hrvatskoj, i drugih eksperata iz sveta, kao što su: dr Milan Šipka, dr Ranko Bugarski, dr Danica Andrejević, Milica Lilić, Nedždet Mustafa – ministar bez portfelja u Vladi Republike Makedonije, kao i drugi.

    Rečnik (alavari), sastavljen od strane Bajrama Halitija, sadrži njegovo lično romsko jezičko iskustvo kao novinara, urednika sa televizije i radija, i njegovo veliko poznavanje romstva (to u osnovi veoma značajno delo velike vrednosti nastalo kao rezultat druženja autora sa Romima nomadima, ponesen svojim velikim prevodilačkim iskustvom i bogatstvom u radu u istorijskim godinama, kao i poznavanjem života Roma danas). Sa druge strane, svojim iscrpnim znanjem sa tačke gledišta jezika, dolazi do izražaja taj pesnički i prozni horizont, kada se zna da su koreni jezika jedne nacije, koji izviru na površinu, leksički biseri. Te stare, odavno zaboravljene reči, koje se ponovo mogu pronaći naočigled nas u ovom rečniku, je veoma važno uzimati u obzir prilikom analize jednog tako velikog poduhvata. Značaj ovog rečnika će doći s vremenom, a za sada naš najveći prioritet je da se sakupe takve dragocene reči kako ne bi ostale zaboravljene i izgubljene. Pogledajte zašto – sada, u prvoj ediciji, najvažniji poduhvat je korist od toga što će veliki fond tih leksički davno izgubljenih reči biti pristupačan velikom broju ljudi.

    Uzimajući u obzir „čistotu" leksičke forme, vidi se kako se autor setio legitimnih formi koje nisu pisane – ne postoje u drugim fonetskim procesima koji su ispisani zakonima romskog jezika, i kako dolazi do takvih fonetskih sukoba: „apokopa, afereza, sinkopa, metateza, elizija i proteza", kao i mnogobrojne promene konsonanata, upotreba vokala, kao i jačanje konsonanata, mekoća itd. I kada ne postoje takva uputstva, lingvistički materijal ostaje izuzetno značajan, jer je u ovoj etapi važno da što celovitiji leksički fond bude sakupljan: i stare reči, i nove reči (više od današnje aktuelne internacionalne leksike, kao i pripadajuće kreacije), kao i mnoge reči koje se ne nalaze u svakodnevnoj upotrebi i reči određene teritorije itd.

    Rečnik obuhvata reči koje su došle u romski jezik od strane jezičkih bogatstava drugih jezika (pozajmljene reči) i reči koje su nastale iz unutrašnjosti jezičkog bogatstva sredine (sufiksi, prefiksi, reči koje su nastale iz kompozicije).

    Uzimajući u obzir romsku gramatiku, predstaviću bazične morfološke paradigme, i imenica i glagola, i svih jezičkih oblika: sa jedne strane – zamenice, pridevi (i pasnavni), članovi (i determinacija), o pronomo (i sarnavni), brojevi (i ginavni), glagoli (i kernavni) – kao promenljivi govorni oblici; a sa druge strane, predlozi (i anglutni), veznici (i phandavni), i interjekcija kao i postpozicija (i palutni) – kao nepromenljivi govorni oblici, i kao jedan fenomen koji ne postoji u drugim jezicima – polupromenljivi govorni oblik, a to je prilog (i paskermavni).

    Danas u Evropi, kada su posle 1990. godine mnoge zemlje bivšeg komunističkog bloka promenile svoj politički sistem i dale Romima pravo da obogaćuju svoj jezik, omogućeno je učenje romskog jezika u školama u mnogim državama (tako da je jedan veliki napredak viđen u Rumuniji). U tim novim uslovima, objavljene su mnoge školske i univerzitetske knjige romskog jezika, koje su postale zvanična pisana romska literatura na romskom Kongresu u Varšavi (1990. godine).

    Kao što je dobro poznato, u Srbiji (i generalno u zemljama bivše Jugoslavije) su bile preduzete najbolje inicijative za obogaćivanje romskog jezika u komunističkoj eri (učenje romskog jezika u školama, emisije na radiju i televiziji na romskom jeziku, po prvi put je održana međunarodna škola romskog jezika, izdate su brojne publikacije na romskom jeziku, postojao je romski teatar). Ta veoma bogata tradicija (koja je bila prisutna na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, posle prethodnog ruskog iskustva još iz 20-tih i 30-tih godina prošlog veka), opet se sada javlja u Srbiji u poslednjih deset godina, kao najjača i najbogatija. Zajedno sa učenicima, učenicama, studentima i novinarima, treba da pozdravimo izlazak tako dugo očekivane knjige prvog Srpsko-romskog rečnika ovakvog tipa u Srbiji.

    Univerzitetski profesor dr GHEORGHE SARAU
    Katedra za romski jezik i literaturu
    Fakulteta za strane jezike i književnost Univerziteta u Bukureštu – Rumunija

    --
    Mnogo je pisano o Rromani hib, ali gotovo uvek od strane autsajdera – spoljnog posmatrača. Otkad je, 1886. godine, objavljen Gyök Szótára Sztojka Ferencza (Rečnik Ferenca Stojke), govornici čiji je to bio maternji jezik, a koji su kompilirali rečnike, mogli su se izbrojati na prste jedne ruke. Sada se Bajram Haliti pridružio toj maloj ali narastajućoj skupini. NJegov Serbian-Romani Dictionary and Grammar (Srpsko-romski rečnik i gramatika) stoji kao miljokaz u naraslim naporima da se naš romski jezik ojača i neguje, pošto je tokom svog hiljadugodišnjeg postojanja bio u stalnoj opasnosti od gašenja.

    Rođen u Aziji, prenošen na sve četiri strane sveta, taj jezik nikad nije imao potporne faktore koji bi ga održavali – u vidu vlade ili teritorije ili državne ekonomije – i obezbedili opstanak; samo upornost i odlučnost onih koji su njime govorili svedoče o njegovoj vanrednoj dugovečnosti. Naša istorija obeležena je nasilnim proterivanjima od jedne zemlje do druge, porodice su se rasipale, a obezbeđivanje sredstava kako bi se naš jezik i vrednosti naše kulture održali pokušavano je u velikoj meri. U prošlosti, korišćenje našeg jezika bilo je kažnjivo zakonom u pojedinim delovima Evrope, kao što su Španija i Mađarska, te je on u tim krajevima izumro. Danas, naši mladi su suočeni sa drugačijom opasnošću: ne zbog zakonodavstva već zbog opresivnih društvenih okolnosti koje viši stepen prioriteta pridaju sigurnosti, zapošljavanju, stanovanju i zdravlju nego jeziku. A istovremeno, potreba da se naš rasejani narod ujedini nikada nije bila veća, pri čemu jedino, najmoćnije sredstvo koje nam u tu svrhu stoji na raspolaganju jeste naš jezik.

    Korišćenjem standardizovane ortografije s kojom se saglasila Komisija za standardizaciju jezika Međunarodne romske unije na Četvrtom svetskom kongresu Roma 1990. godine, Halitijeva knjiga svedoči o leksičkom bogatstvu našeg jezika i pruža kodifikovane osnove njegove gramatike za one koji govore srpski. Kao priručnik za one koji žele da unaprede svoje znanje romskog jezika ili kao udžbenik za nastavnike u formalnim uslovima školske učionice, knjiga Bajrama Halitija će biti srdačno pozdravljena zbog svog praktičnog, ali i naučnog doprinosa izučavanju romskog jezika.

    Prof. dr IAN HANKOK direktor Programa romskih studija i Romskog arhivsko-dokumentacionog centra pri Teksaškom univerzitetu u Ostinu, gde od 1972. godine radi kao profesor engleskog jezika, lingvistike i azijskih studija.

    --
    Srpsko-romski rečnik napisan od strane Bajrama Halitija je novi rečnik o romskom koji se govori u Srbiji, i on definitivno uvodi novo znanje i informacije na polju romskih lingvistika.

    Od izuzetne je važnosti imati ovakvu vrstu informacija o romskim dijalektima na Balkanu, s obzirom na to da se u proteklih 15-20 godina interesovanje za romski jezik uvećava, a još uvek ne postoji dovoljno informacija o različitim dijalektima koje koriste različite grupacije Roma. Pogled kojim Bajram Haliti predstavlja je insajderski pogled, i jako je malo Roma u svetu koji su autori romskih rečnika i gramatike.

    Haliti je odabrao standardizovani alfabet za pisanje rečnika, kreiran od strane francuskog lingviste Marcela Courthiadea. Iako postoje drugi alfabeti, onaj koji je Haliti odabrao za pisanje rečnika je takođe važan i jasno pokazuje zvučni sistem romskog koji se govori u Srbiji.

    Autor Bajram Haliti, koji nije lingvista po obrazovnom profilu, demonstrira dobro poznavanje kreiranja rečnika. Srpsko-romski rečnik ispunjava sve zahteve akademskih rečnika i definitivno će biti nešto novo na polju romske lingvistike u Srbiji i u Evropi.
    Ja sam mišljenja da bi rečnik definitivno trebao biti objavljen, jer će biti sredstvo od velike pomoći za sve ljude koji se zanimaju za romski jezik – lingviste širom sveta, studente na različitim evropskim univerzitetima, ali najveći uticaj će imati na romsku zajednicu u Srbiji i generalno za srpsko društvo.
    docent prof. dr HRISTO KYUCHUKOV

    Univerzitet Constantine the Philosopher, Nitra, Slovačka
    Free Univerzitet, Berlin, Nemačka.

    --
    Prvi Srpsko-romski rečnik sa gramatikom i pravopisnim savetnikom najsveobuhvatniji je rečnik pisan uz upotrebu standardizovane romske ortografije, koju je na Četvrtom svetskom kongresu Roma odobrila Komisija za standardizaciju, tako da on predstavlja i veliki korak ka rešavanju glavnog problema romskog jezika – korak ka njegovoj standardizaciji. Pravopis romskog jezika rađen je u skladu s postojećim pravopisnim odredbama.

    Autor, pravnik, novinar i publicista koji je u Lančanu u Italiji 2009. godine dobio svetsku nagradu za književnost predsednika Italije, Bajram Haliti, vrstan je stručnjak za jezik, koji se godinama intenzivno bavio problemima savremenog romskog jezika kao urednik romskog programa u Radio Prištini; objavio je petnaestak knjiga, a još toliko ima u rukopisu koje nisu objavljene; bio je glavni i odgovorni urednik romskog lista „Ahimsa", objavio je na desetine naučnih i stručnih radova i stekao bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici.

    Prvi srpsko-romski rečnik sa gramatikom i pravopisnim savetnikom sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu):

    a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru Roma);

    b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr. rod, broj i sl.);

    c) objašnjenje etimologije – bliže (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo);

    d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe.

    Rečnik takođe otklanja nedostatke prethodnih, na koje smo do sada bili upućeni. On predstavlja važan korak u popunjavanju praznina u našoj romskoj leksikografiji. Svojim sadržajem i načinom obrade doprinosi daljem proučavanju leksičke građe.

    Ovakvo kapitalno delo potrebno je svima koji pišu, a koji pri pisanju nailaze na nedoumice koje neće moći rešiti samo uz pomoć Pravopisa; ovako će uz svaku reč i izraz lako naći kako ih treba pisati, s oznakama koje će ih uputiti na objašnjenja zašto je tako pravilno, tj. na odgovarajuće pravopisno (ili gramatičko) pravilo, što se daje u kratkom pregledu na kraju (u posebnom poglavlju). Iako glavni naslov rečnika sugeriše da se radi isključivo o rečniku, ovo kapitalno delo je više od toga: ono je, u isto vreme, i gramatički i akcentanski rečnik, ali i jezički savetnik. Ono, dakle, ima višestruku namenu, pa će korisnicima biti i od višestruke pomoći pri pisanju, a uz to je i prilika da prošire svoje znanje o romskom standardnom jeziku uopšte, posebno o njegovoj upotrebi u pismenoj i usmenoj komunikaciji.

    Standardni jezik Roma, koji je obuhvaćen prvim Rečnikom sa gramatikom i pravopisnim savetnikom autora Bajram Halitija, već postoji. Uvažavanje romskog standardnog jezika diktiraju i potrebe obrazovanja i informisanja na jeziku Roma, jer se broj škola u kojima se uči romski jezik i broj glasila na romskom iz dana u dan povećava u Republici Srbiji i šire u Evropi. I Romi, kao i pripadnici drugih civilizovanih naroda, treba da u školama uče svoj standardni jezik, a ne pojedine dijalekte. Isto tako, novine, radio i televizija i časopisi treba da objavljuju informacije, članke i druge radove na standardnom romskom, koji nam u savršenom pogledu pruža rečnik autor Bajrama Halitija, jednako razumljivom i bliskom Romima u celom svetu.

    Bez ovakvog velikog poduhvata ni Romi, ni Sinti, ni Kale ne mogu ostvariti kolektivnu i nacionalnu integraciju. Sa druge strane, umanjene su im šanse da budu ustavno i politički priznati, što znači da ostvare svoja nacionalna, a ponekad čak i svoja ljudska prava. Reč je, naime, o pravu korišćenja maternjeg jezika, osnivanju naučnih i kulturnih institucija, izdavačkoj delatnosti, medijima.

    Romi, Sinti i Kale, posle hiljadugodišnjeg progona i holokausta u vreme nacizma, tek su danas u poziciji da se bore za svoja ljudska, građanska i nacionalna prava i stvaranje standardnog jezika.

    Da li će i u kojoj meri ovaj poduhvat uspeti, to zavisi prvenstveno od toga koliko se poštuju i štite prava za unapređenje jezičkog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina u Srbiji, Evropi i svetu, koja su inače definisana u mnogim dokumentima, počev od Opšte deklaracije o pravima čoveka UN, pa do niza drugih međunarodnih akata o sprečavanju diskriminacije i o zaštiti nacionalnih manjina.

    Prof. dr SANTINO SPINELLI

    --
    Bajram Haliti (1955. Gnjilane, Kosovo i Metohija ) je u mnogim svojim poduhvatima pionirski uspostavljao i osvajao prostor duhovnosti za svoju romsku zajednicu koja je, rasuta i odeljena od matice, izgubila utemeljenje i stvarne duhovne koordinate.

    Još dok je živeo i stvarao u Prišini on je na talasima Radio-Prištine, u emisijama u kojima je nastojao da afirmiše kulturu romske populacije, uspostavljao parametre ove do tad po mnogo čemu usmene kulture, povezujući je sa kulturama drugih zajednica i ukazujući na njihova plodotvorna ukrštanja.Već tada je uviđao da se u jeziku njegovog naroda pojavljuju mnogi izrazi i fraze šire društvene zajednice, suočavao se sa oskudnošću reči iz savremenog načina života i odsustvom adekvatnih termina kojima bi se romskim jezikom obuhvatilo sve ono što se tiče iskustva čoveka ovog doba.

    Ovaj veliki poznavalac reči, ne samo kao književnik već i kao novinar koji je obavljao vrlo visoke funkcije u novinarstvu kao što je zvanje odgovornog urednika Romskog programa u Radio-Prištini, i jedan od naboljih poznavalaca položaja Roma u Evropi, veliki je borac za humanost, pravdu i odnose međusobnog razumevanja među ljudima bez obzira na rasnu, versku i svaku drugu različitost.

    Kao književnik, pesnik, esejista imao je oštar sluh za svaku jezičku promenu ili odsustvo pravog izraza i počeo je da prikuplja jezičku građu za rečnik kojim bi se olakašalo međusobno komuniciranje, ali i izražavanje bića romskog čoveka.

    Razvojem masovnih komunikacija u jezik je ušlo mnoštvo reči starnog porekla koje su se odomaćile u srpskom jeziku, a preko njega ušle i u život romske zajednice. Uviđajući da su tim rečima potrebna izvesna tumačenja, Bajram Haliti se prihvatio ogromnog posla koji uglavnom rade timovi stručnjaka na katedrama za jezike. Uz veliku erudiciju, energiju i ljubav prema rodu i jeziku on je prikupio i obradio oko 100.000 reči sa gramatikom, čineći ih razumljivim dodatnim obašnjenjima i vršeći tako izuzetnu kulturološku misiju u prosvećivanju svog naroda pripremajući ga za bolju i konstruktivniju komunikaciju sa srpskim narodom. S druge strane, i oni koji žele da pručavaju romsku kulturu, a govore srpskim jezikom, mogu da koriste ovaj rečnik kao putokaz u ovu egzotičnu i staru kulturnu tradiciju bogatu mitovima i legendama koji se najbolje mogu sagledati na romskom jezičkom idiomu, kao i u romsku sintaksu.

    Srpsko-romski rečnik sa gramatikom je delo od kapitalnog značaja za romsku zajednicu u Srbiji kojim se otvaraju velike mogućnosti za jezičko i kulturno usavršavanje učenika, studenata, mladih ljudi koji su željni znanja i integracije u kulturni milje sredine u kojoj žive čineći tako za svoj narod ono što su za srpski narod činili Vuk Karadžić, Milan Vujaklija i drugi leksikografi. S obzirom na to da jezik oličava duhovnu energiju, logosnu suštinu čoveka, Bajram Haliti je izborom reči iz svih društvenih sfera, umetničke, administrativne, kulturne, urbane, omogućio budućim korisnicima rečnika da se ne samo informišu već i da upotpunjavaju svoj duhovni svet i saznajne vidike što će im u mnogome pomoći da se osećaju ravnopravnijim učesnicima u svim oblicima življenja i rada.
    Srpsko-romskim rečnikom sa gramatikom Bajram Haliti je potvrdio da izuzetni pojedinci svojim grandioznim naporima pomeraju stupnjeve u razvoju jednog naroda za nekoliko vekova i omogućavaju mu da tako uhvati korak sa drugima koji u svojoj istoriji nisu imali tako tragičan put i ometanja u razvoju, čime je samo potvrdio da su sva ona velika priznanja, koja je na međunarodnom planu dobio, bila zaista zaslužena.

    Mr MILICA-LILIĆ JEFTIMIJEVIĆ

    --
    Premda su Romi najveća nacionalna manjina u Evropi, romski jezik spada u grupu takozvanih malih jezika, čija su budućnost i opstanak neizvesni i ugroženi. Romi su, raseljavajući se po celom svetu, u svoj jezik, na sve jezičke nivoe, unosili elemente jezika država koje su postale njihove nove domovine. Rezultat ovoga je danas jasno vidljiv: sve je manji broj Roma koji govore čistim, izvornim jezikom svojih predaka.

    Prepoznajući ovaj proces, novinar, publicista i književnik, Bajram Haliti, osetio je potrebu da pomogne očuvanju romskog jezika izdavanjem prvog Srpsko-romskog rečnika sa gramatikom i pravopisnim savetnikom.

    Rad na rečniku, kao što to obično biva, nije bio nimalo lak, ali je zahvaljujući upornom i predanom Bajramu Halitiju, malom broju saradnika i, naravno, zahvaljujući Izdavačkoj kući Prometej, ovo kapitalno delo, na radost mnogih, ugledalo svetlost dana.

    Rečnik sadrži oko 70 hiljada reči koje su stručno i pažljivo obrađene u gramatičkom, pravopisnom i etimološkom smislu. U ovom rečniku svoje mesto su, pored izvornih romskih reči, našle i reči koje su posuđene iz drugih jezika, kao i neologizmi nastali poslednjih decenija, naporedo sa razvojem tehnike, medicine, medija i sl. U okviru Rečnika data je veoma detaljna i pregledna gramatika romskog jezika, kao i pravopisni savetnik koji će, usled nedostatka zvaničnog pravopisa romskog jezika, biti od velike koristi, kao i sam rečnik uostalom, širokom spektru ljudi – onima kojima je romski maternji jezik, onima koji ga uče kao strani, prevodiocima, spikerima, političarima, kao i ljudima koji se bave kulturnim, obrazovnim ili kakvim drugim javnim poslom. Sigurna sam da će Srpsko-romski rečnik Bajrama Halitija, kao udžbenik, naći svoj put i do škola i drugih obrazovnih institucija.

    Još jedna bitna karakteristika ovog je rečnika je ta da je on pisan uz upotrebu standardizovane romske ortografije, koju je na Četvrtom svetskom kongresu Roma odobrila Komisija za standardizaciju, tako da on predstavlja i veliki korak ka rešavanju glavnog problema romskog jezika – korak ka njegovoj standardizaciji.

    Mislim da je potreba za sastavljanjem jednog ovako kvalitetnog rečnika više nego očigledna. Takođe, smatram da za opis tog njegovog kvaliteta nisu potrebne velike reči jer imena autora Bajrama Halitija, stručnog saradnika prof. dr Gheorghea Saraua, kao i imena recezenata – prof. dr Iana Hancocka, prof. dr Hriste Kjuchukova, Els de Goen i Milice Lilić Jeftimijević – dovoljno govore o stručnosti i pažnji sa kojima je ovaj rečnik rađen.

    Na kraju, poželela bih gospodinu Halitiju mnogo sreće i uspeha na njegovim budućim projektima, kao i u njegovoj borbi za poboljšanje i napredak svog naroda i jezika. Rečniku poželeti da bude prihvaćen i koristan – nije potrebno jer je sasvim izvesno da će tako biti.

    Mr VESNA ALEKSIĆ


    Detaljni podaci o knjizi
    Naslov: Srpsko-romski rečnik: sa gramatikom i pravopisnim savetnikom - Serbikano-rromano alavàr: e gramatikaça thaj e vòrtaxramosaripnasqe sikavipnaça
    Izdavač: Прометеј
    Strana: 768 (cb)
    Povez: tvrdi
    Pismo: latinica
    Format: 25 cm
    Godina izdanja: 2011
    ISBN: 978-86-515-0617-1
    Naručite
    Cena:
    4.200,00 DIN
    Cena za inostranstvo:
    42,00 EUR
    Kom.:

    Naručite telefonom:
    nije radno vreme
    nismo dostupni na telefonu





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2020