Autor: Goran Brajušković
Strana: 287
► Ostali detalji

Molekularna biologija 2 je druga knjiga predviđene trilogije Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ova knjiga prevashodno je namenjena studentima Biološkog i Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji pohađaju predmet Molekularna genetika.

Molekularna biologija 2 biće od pomoći i studentima biologije i biohemije na drugim univerzitetima u Srbiji i regionu. U vreme razvoja molekularne biologije i njene primene u drugim prirodnim naukama, ova knjiga može biti od koristi i studentima medicine, stomatologije, farmacije, veterine, poljoprivrede, šumarstva, itd. Knjiga je namenjena i svima koji imaju potrebu za proširenjem svoga znanja iz oblasti molekularne biologije.

Knjiga je podeljena u sedam poglavlja.

U prvom poglavlju prikazani su bakteriofagi, bakterije, pivski kvasac, C. elegans, D. melanogaster i M. musuculus kao model sistemi u molekularnoj biologiji.

Drugo poglavlje obuhvata prikaz metoda koje se koriste u molekularno-biološkim istraživanjima za analizu hromozoma (tehnike bojenja traka, FISH, CGH, protočna fluorocitometrija); nukleinskih kiselina (blot tehnike, PCR, RT-PCR, PCR u realnom vremenu, genski čipovi) i proteina (imunohistohemija, Western blot i ko-imunoprecipitacija).

Poglavlje rekombinacija molekula Dnk za temu ima mehanizme i enzime homologne rekombinacije, rekombinacije DNK specifične za mesto i rekombinacije DNK transpozicijom. Pored podele mobilnih genetičkih elemenata, navođenja najpoznatijih predstavnika određenih klasa transpozona posebna pažnja posvećena je mehanizmima kontrole transpozicije kod prokariota. Na kraju poglavlja nalazi se deo koji obrađuje i mehanizam V(D)J rekombinacije.

Značajan deo ove knjige posvećen je procesima regulacije ekspresije gena kako kod prokariota tako i kod eukariota. Poglavlje regulacija ekspresije gena kod prokariota podeljeno je u pet delova: regulacija ekspresije gena kod prokariota na nivou inicijacije transkripcije, regulacija ekspresije gena kod prokariota nakon inicijacije transkripcije; uloga molekula RNK u regulaciji ekspresije gena prokariota, i transkripciona antiterminacija, najzad poglavlje se završava kontrolom litičkog i lizogenog rasta bakteriofaga λ.

Peto poglavlje regulacija ekspresije gena kod eukariota prikazuje značaj hromatina u ekspresiji gena i osnovne mehanizme regulacije ekspresije gena na nivou transkripcije (regulatorni elementi, regulatorni proteini i značaj puteva prenosa signala za transkripciju eukariotskih gena). U okviru poglavlja pažnja je posvećena i mehanizmima transkripcionog utišavanja (modifikacije histona, metilacija DNK, genetičko utiskivanje i epigenetička regulacija ekspresije gena). Pored transkripcije, prikazani su i osnovni mehanizmi regulacije ekspresije gena kod eukariota na nivou obrade molekula RNK i translacije. Poglavlje se završava RNK interferencijom.

Šesto poglavlje nazvano genomika za temu ima tehnike sekvenciranja molekula DNK, osnovne pojmove tehnologije rekombinovane DNK, strategije mapiranja velikih genoma kao i kratak osvrt na bioinformatiku i komparativnu genomiku.

Poslednje poglavlje ove knjige bavi se istorijom molekularne biologije. Na kraju svakog poglavlja nalaze se Ključni koncepti koji još jednom ukazuju na najznačajnije pojmove i koncepte koji su obrađeni datim poglavljem. Pitanja su koncipirana tako da čitaocu pomognu u proveri nivoa stečenog znanja. Za one koji žele da saznaju više, svako poglavlje završava se kratkim prikazom korišćene literature.