Аутор: Коста Николић
Страна: -
► Остали детаљи

Нова студија Косте Николића, једног од најплоднијих српских историчара млађе генерације, посвећена је главним токовима односа између српске књижевности и политике, у периоду од краја Другог светског рата па све до 1991. година. Ово дело показује како се у једнопартијском политичком систему бивше Србије и Југославије, опозиционост мишљења и делања, уместо у оквире плурализма мишљења у за то предвиђеног Социјалистичког савеза радног народа, ипак прелила у просторе слободе тако иманентне уметности, овог пута књижевности. Ерос и значај књижевност, показује ова студија, тако своје највише узлете постиже на рубу забрана и политичких ограничења. Зао су у овој књизи на уверљив, дескриптиван и одмерен начин описани најпознатији књижевно-политички случајеви и његови протагонисти, а посебно њихов значај и утицај на историјски расап Југославије. Како сам аутор каже, његова намера није била да се бави историјом српске књижевности, већ да истражи и испита двосмерни однос књижевности и политике, па чак и утврди мотивацију писаца за конкретан политички ангажман, што је најчешће и утицало и на њихова уметничка дела. Ова монографија је настала у оквиру рада на ширем пројекту Министарства просвете и науке Владе Републике Србије, под насловом: Српско друштво у југословенској држави - између демократије и диктатуре