Knjige▹Pravoslavlje▹Екуменизам
Православна црква и римокатолицизам: Од догматике до аскетике
УВОДНА РЕЧ
Пред читаоцем је други том зборника о Православљу и римокатолицизму. Први, под насловом "Истина је једна - Свети Оци Православне Цркве о римокатолицизму" (Лио, Горњи Милановац 2001.), изнео је погледе Отаца и Учитеља Цркве на папизам и западну духовност; овај други наставља у том правцу, доносећи истраживања савремених аутора.
У последње време, екуменизам је престао да буде помодарство и постао начин мишљења и живота многих. Догматске разлике између православног Хришћанства и римокатолицизма се минимизирају, а поједини црквени делатници за Ватикан користе појам "цркве сестре" (који је до сада био резервисан само за Помесне Православне Цркве.) Тврди се чак да су Исток и Запад, без обзира на различиту догматику и духопне традиције, "два плућна крила Европе". Да ли је баш тако?
Питање није само у догматици (мада је она основа свега). Питање је у начину молитве, општења са Богом, у идеалу светости. Ћакон Андреј Курајев је потпуно у праву кад упозорава на утопичност екуменизма: "Када би се религија сводила на догматику, било би могуће приморати групе стручњака- богослова на сагласности око тумачења текстова Еванђеља. Али начини молитве и ликови "унутрашњих људи" не могу се изменити примањем "експертског консензуса" . Реч се оповргава речју, али шта ће оповргнути живот, питао се Свети Григорије Палама! .. .! Мени није јасно зашто световна штампа даје највише комплименте немачкој црквеној Реформи, немачком протесту против латинства, а сматра скоро срамним аналогну побуну Грка скоро пола миленијума раније? Зашто је устанак Немаца - протестаната против папе нешто "прогресивно" и "демократски", а слична позиција Грка и Руса нешто за осуду? Зашто од протестаната нико не тражи да се сједине с католицима? Зашто се тај унионални притисак врши само на православце? Зашто у свету у коме су речи "независност" и "аутохтоност" у најширој употреби независност православља од Запада изгледа као дефектност? Значи, има неке дволичности у тој секуларној унионистичкој пропаганди" (А. Курајев: "Традиција. Догмат. Обред", Москва - Клин 1995.) Дакле:
1. Православље и римокатолицизам су два различита духовна искуства, две потпуно различите догматике, аскетике, етике; циљ ове књиге је да то покаже;
2. Дијалог између православних и римокатолика може се и мора водити само на основу Истине, Богом откривене и објављене, а не на основу измислица људског разума и узимања жељеног за истину (Енглези би рекли: "wishful1 thinking");
3. Разлике између Православних и римокатолика нису разлог за верску нетрпељивост и мржњу; истински православни Хришћани таква осећања никад нису гајили ни према коме;
4. Настојавање на томе да је само Православље - Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква коју је Бог основао, и да других цркава нема (осим у социолошком смислу) није плод фанатизма, него Божанског Откривења;
5. За православне је веома битно да друге вере упознају из озбиљних извора, а не да по "чувењу" говоре о томе шта нас спаја, а шта нас раздваја; нарочито је Србима то потребно, јер су они склони "кафанском свезнању” и бусању у прса припите самоуверености ("Шта ће нам те књиге о католицима? Знамо ми ко су католици!" А, У ствари, не знамо.)
Пред читаоцем је књига која има један циљ: упознати православног Србина са суштинским разликама између две вере. Ту је и догматика, и еклисиологија (с нарочитим освртом на учење о папи), и схватање загробне судбине душе, и аскетика (нарочито важна, јер се одатле види различитост духа Запада и Истока) ... Ту су и сведочења људи који су из римокатолицизма прешли у Православље (Мађар, Француз, Американац) ... Једном речју, оно што може да занима образованог човека данашњице скупљено је наједно место. Аутори текстова су угледна имена новијег православног богословља: Калист Бер, Јован Романидис, Андреј Курајев, Атанасије Јевтић, Георгије Металинос, Рафаил Карелин, итд.
Ко више од православних жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине? Нико. Али, православни не желе компромисе са Истином, јер је она - бескомпромисни Христос, Распети и Васкрсли. Нека би нас Он, који је Љубав и Истина, привео Себи, и дао нам познање Своје вечне славе у Царству Оца и Сина и Светога Духа.
Владимир Димитријевић
На Cвeтoг Фотија Цариградског 2002. године
Садржај
УВОДНА РЕЧ, 5
ШТА ЈЕ ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО
Архимандрит Плакида Десеј
ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО
Светоотачко схватање јединства, 8
Православна црква и екуменски покрет, 11
Дијалог са римокатоличком црквом, 14
Православна црква и "црквеност" римокатоличке цркве, 19
Свештеник Тимотеј Сељски
ДУХОВНА ЦЕЛОМУДРЕНОСТ И ОПШТЕЊЕ СА ИНОСЛАВНИМА, 25
БОГОСЛОВЉЕ ИСТОКА И ЗАПАДА: РАЗЛИКЕ У СУШТИНСКОМ
Проф. Георгије Галитис
ПРАВОСЛАВЉЕ И БОГОСЛОВЉЕ, 32
Протојереј Јован Романидис
ОТКРИВЕЊЕ, СВЕТО ПРЕДАЊЕ, СВЕТО ПИСМО И НЕПОГРЕШИВОСТ
Залог вере, 41
Нестворена слава Божја и тварни симболи, 44
Свето Писмо и свето Предање, 45
Тајна крста и васкрсења, 49
Обожујућа и огњепална сила Божја, 51
Егоистички евдемонизам и љубав која не тражи своје, 54
Православни синергизам, 55
"Заслужна" дела и несебична обожујућа љубав, 57
Обожење - извор непогрешивости, 59
Предање духовних отаца, 61
Православна уметност и култура, 62
Архимандрит Калист Вер
СХОЛАСТИКА И ПРАВОСЛАВЉЕ: ТЕОЛОШКИ МЕТОД КАО ЧИНИЛАЦ РАСКОЛА
Распадање нашег заједничког предања, 66
Од монашке до схоластике теологије, 68
Византијске замерке схоластици, 71
Византијски томисти, 74
Ствари будућега века, 75
О ПАПСКОЈ НАЗАБЛУДИВОСТИ И ПРАВОСЛАВНОЈ САБОРНОСТИ
BISKUPSКI ZBOR I NJEGOVA GLAVA, РАРА, 80
Др Жарко Видовић
ПАПСКА ЦРКВА - СВЕТА ДРЖАВА, 83
Свештеник Максим Козлов
ПРЕДМЕТ ВЕРЕ, 104
Александар Каломирос
ПРОТИВ УНИЈЕ - КАО ЛАЖНОГ ЈЕДИНСТВА, 109
Ђакон Андреј Курајев
ДА ЛИ ЈЕ СКИНУТА АНАТЕМА?, 115
Алексеј Хомјаков
О ЗНАЧЕЊУ РЕЧИ: "КАТОЛИЧАНСКИ" И "САБОРНИ", 118
Георгије Паникас
Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ И РИМОКАТОЛИЦИЗАМ, 123
ПОДВИЖНИШТВО И СХВАТАЊЕ СВЕТОСТИ
Архимандрит Рафаил Карелин
ОСОБЕНОСТИ РЕЛИГИОЗНОГ МИШЉЕЊА ИСТОКА
И ЗАПАДА, 142
Свештеник Јован Журавски
РАЗЛИКА ЗАПАДНОГ ОД ИСТОЧНОГ МОНАШТВА, 146
Свети Јован Шангајски
"РЕВНОСТ НЕ ПО РАЗУМУ" (Рим. 10, 2) Изопачење истинског поштоваља Пресвете Богородице и Приснодеве Марије у новоизмишљеном римокатоличком догмату о "непорочном зачећу", 148
О. Георгије Макрис
ПОРЕЂЕЉЕ ДУХОВНОСТИ ФРАЊЕ АСИШКОГ И СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ, 158
Монах Горазд
ЈАВЉАЊА ИЗ НЕВИДИВОГА СВЕТА КОЈА СЕ ДЕШАВАЈУ ВАН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 172
Архимандрит Рафаил Карели
О МАЈЦИ ТЕРЕЗИ, 181
ЕСХАТОЛОГИЈА
Александар Каломирос
ОГЉЕНА РЕКА, 186
Чиме се клеветник послужио, 187
Инквизиторска досетка "О увреди Божијег достојанства", 188
Бог је праведан али није правичан, 189
Што су потомци Адамови пали под власт смрти, 191
Израил и мнorобожачко паганство, 193
Јереси, 196
Рај или пакао зависе од човековог става према љубави Божијој, 198
Страшна заблуда - лаж ђавоља, 199
Карања Божија, 201
Књиге наших срдаца ће се отворити за светлост Божију, 202
Огњена река, 203
Бог ве бити све што нам треба, 205
Митрополит Јеротеј Влахос
ОЧИШЋУЈУЋИ ОГАЊ, 208
1. Расправа у Ферари - Фиренци о очишћујуhем огњу, 209
2. Учење св. Марка Евгеника (Ефеског) о очишћујућем огњу, 216
3. Латински извори за учење о очишћујућем огњу, 232
БОГОСЛУЖБЕНИ КАЛЕНДАР
Архимандрит Рафаил Карелин
КАЛЕНДАРСКО ПИТ АЊЕ
Икона времена, 238
Укључивање космоса у вечност, 243
Жудња за реформама, 248
Архимандрит Рафаил Карелин
О ЦРКВЕНОМ КАЛЕНДАРУ, 257
Свештеник Георгије Металинос
ТЕОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ УЗРОК ОДВОЈЕНОГ ПРАЗНОВАЊА ВАСКРСА, 263
САВРЕМЕНИ ПАПИЗАМ
Николај Каверин
ДРУГИ ВАТИКАНСКИ САБОР И БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА, 266
Ђакон Андреј Курајев
САВРЕМЕНИ РИМОКАТОЛИЦИЗАМ И ЈЕРЕС ХИЛИЈАЗМА, 271
Јеромонах Дамаскин (Кристенсен)
НОВО ХРИШЋАНСТВО - НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА, 274
УНИЈАЋЕЊЕ И ЕКУМЕНИЗАМ
Георгије Металинос
УНИЈА-МАСКА И ЛИЦЕ
1. Бог као Господар историје, 282
2. Унија, 283
3. Историјски оквири, 284
4. Постанак инквизиције, 286
5. Постанак уније, 287
6. Унијати и хришћански исток, 288
7. Унија у Грчкој, 292
8. Која је реална опасност?, 294
9. Оправдана ћутња Ватикана, 298
10. Како објаснити упорност папе?, 299
11. Не треба се дезоријентисати!, 302
12. Закључак, 303
РУСИЈА И РИМ, 305
О ТЕКСТУ ЂАКОНА АНДРЕЈА КУРАЈЕВА, 308
Ђакон Ануреј Курајев
О КАТОЛИЧКОЈ МИСИЈИ У БОЉШЕВИЧКОЈ РУСИЈИ, 309
Јован Олбина
УНИЈАЋЕЊЕ ГРУЗИЈЕ, 318
Јован Олбина
УНИЈ А ЋЕЊЕ РУМУНА, 321
Епископ Атанасије (Јевтић)
О УНИЈАЋЕЊУ НА ПРОСТОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 332
Владислав Петрушко
КАТОЛИЦИЗАМ О ЕКУМЕНИЗМУ И ПРАВОСЛАВЉУ
Други Ватикански концил о екуменском покрету, 347
Баламандски споразум 1993., 350
Енциклика папе Ивана Павла II "Да сви једно буду" ("Ut unum sint"), 353
Др Дuмитрије Станилоје
ТЕЖЊА ВАТИКАНА ЗА ЕВХАРИСТИЈСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ СА ПРАВОСЛАВНИМА, 359
НА ПУТУ КА ВЕРИ ОТАЦА
о. Алексеј Jaнг
ДВА СВЕТИТЕЉА ИЗ РИМА, 364
Јеромонах Гаврило Патачи
НИЈЕ СЕ ИГРАТИ СА ВЕЧНОШЋУ, 368
Архимандрит Плакида Десеј
ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ, 390
Мајкл Вилтон
ДВА ПУТА, 409
Свети Николај Жички
ЈЕДНОМ УЧЕНОМ ПРАВОСЛАВЦУ КОЈИ ПИТА: ЗАШТО ПРАВОСЛАВЉЕ НЕМА СВОГА ПАПУ, 41
Пред читаоцем је други том зборника о Православљу и римокатолицизму. Први, под насловом "Истина је једна - Свети Оци Православне Цркве о римокатолицизму" (Лио, Горњи Милановац 2001.), изнео је погледе Отаца и Учитеља Цркве на папизам и западну духовност; овај други наставља у том правцу, доносећи истраживања савремених аутора.
У последње време, екуменизам је престао да буде помодарство и постао начин мишљења и живота многих. Догматске разлике између православног Хришћанства и римокатолицизма се минимизирају, а поједини црквени делатници за Ватикан користе појам "цркве сестре" (који је до сада био резервисан само за Помесне Православне Цркве.) Тврди се чак да су Исток и Запад, без обзира на различиту догматику и духопне традиције, "два плућна крила Европе". Да ли је баш тако?
Питање није само у догматици (мада је она основа свега). Питање је у начину молитве, општења са Богом, у идеалу светости. Ћакон Андреј Курајев је потпуно у праву кад упозорава на утопичност екуменизма: "Када би се религија сводила на догматику, било би могуће приморати групе стручњака- богослова на сагласности око тумачења текстова Еванђеља. Али начини молитве и ликови "унутрашњих људи" не могу се изменити примањем "експертског консензуса" . Реч се оповргава речју, али шта ће оповргнути живот, питао се Свети Григорије Палама! .. .! Мени није јасно зашто световна штампа даје највише комплименте немачкој црквеној Реформи, немачком протесту против латинства, а сматра скоро срамним аналогну побуну Грка скоро пола миленијума раније? Зашто је устанак Немаца - протестаната против папе нешто "прогресивно" и "демократски", а слична позиција Грка и Руса нешто за осуду? Зашто од протестаната нико не тражи да се сједине с католицима? Зашто се тај унионални притисак врши само на православце? Зашто у свету у коме су речи "независност" и "аутохтоност" у најширој употреби независност православља од Запада изгледа као дефектност? Значи, има неке дволичности у тој секуларној унионистичкој пропаганди" (А. Курајев: "Традиција. Догмат. Обред", Москва - Клин 1995.) Дакле:
1. Православље и римокатолицизам су два различита духовна искуства, две потпуно различите догматике, аскетике, етике; циљ ове књиге је да то покаже;
2. Дијалог између православних и римокатолика може се и мора водити само на основу Истине, Богом откривене и објављене, а не на основу измислица људског разума и узимања жељеног за истину (Енглези би рекли: "wishful1 thinking");
3. Разлике између Православних и римокатолика нису разлог за верску нетрпељивост и мржњу; истински православни Хришћани таква осећања никад нису гајили ни према коме;
4. Настојавање на томе да је само Православље - Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква коју је Бог основао, и да других цркава нема (осим у социолошком смислу) није плод фанатизма, него Божанског Откривења;
5. За православне је веома битно да друге вере упознају из озбиљних извора, а не да по "чувењу" говоре о томе шта нас спаја, а шта нас раздваја; нарочито је Србима то потребно, јер су они склони "кафанском свезнању” и бусању у прса припите самоуверености ("Шта ће нам те књиге о католицима? Знамо ми ко су католици!" А, У ствари, не знамо.)
Пред читаоцем је књига која има један циљ: упознати православног Србина са суштинским разликама између две вере. Ту је и догматика, и еклисиологија (с нарочитим освртом на учење о папи), и схватање загробне судбине душе, и аскетика (нарочито важна, јер се одатле види различитост духа Запада и Истока) ... Ту су и сведочења људи који су из римокатолицизма прешли у Православље (Мађар, Француз, Американац) ... Једном речју, оно што може да занима образованог човека данашњице скупљено је наједно место. Аутори текстова су угледна имена новијег православног богословља: Калист Бер, Јован Романидис, Андреј Курајев, Атанасије Јевтић, Георгије Металинос, Рафаил Карелин, итд.
Ко више од православних жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине? Нико. Али, православни не желе компромисе са Истином, јер је она - бескомпромисни Христос, Распети и Васкрсли. Нека би нас Он, који је Љубав и Истина, привео Себи, и дао нам познање Своје вечне славе у Царству Оца и Сина и Светога Духа.
Владимир Димитријевић
На Cвeтoг Фотија Цариградског 2002. године
Садржај
УВОДНА РЕЧ, 5
ШТА ЈЕ ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО
Архимандрит Плакида Десеј
ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО
Светоотачко схватање јединства, 8
Православна црква и екуменски покрет, 11
Дијалог са римокатоличком црквом, 14
Православна црква и "црквеност" римокатоличке цркве, 19
Свештеник Тимотеј Сељски
ДУХОВНА ЦЕЛОМУДРЕНОСТ И ОПШТЕЊЕ СА ИНОСЛАВНИМА, 25
БОГОСЛОВЉЕ ИСТОКА И ЗАПАДА: РАЗЛИКЕ У СУШТИНСКОМ
Проф. Георгије Галитис
ПРАВОСЛАВЉЕ И БОГОСЛОВЉЕ, 32
Протојереј Јован Романидис
ОТКРИВЕЊЕ, СВЕТО ПРЕДАЊЕ, СВЕТО ПИСМО И НЕПОГРЕШИВОСТ
Залог вере, 41
Нестворена слава Божја и тварни симболи, 44
Свето Писмо и свето Предање, 45
Тајна крста и васкрсења, 49
Обожујућа и огњепална сила Божја, 51
Егоистички евдемонизам и љубав која не тражи своје, 54
Православни синергизам, 55
"Заслужна" дела и несебична обожујућа љубав, 57
Обожење - извор непогрешивости, 59
Предање духовних отаца, 61
Православна уметност и култура, 62
Архимандрит Калист Вер
СХОЛАСТИКА И ПРАВОСЛАВЉЕ: ТЕОЛОШКИ МЕТОД КАО ЧИНИЛАЦ РАСКОЛА
Распадање нашег заједничког предања, 66
Од монашке до схоластике теологије, 68
Византијске замерке схоластици, 71
Византијски томисти, 74
Ствари будућега века, 75
О ПАПСКОЈ НАЗАБЛУДИВОСТИ И ПРАВОСЛАВНОЈ САБОРНОСТИ
BISKUPSКI ZBOR I NJEGOVA GLAVA, РАРА, 80
Др Жарко Видовић
ПАПСКА ЦРКВА - СВЕТА ДРЖАВА, 83
Свештеник Максим Козлов
ПРЕДМЕТ ВЕРЕ, 104
Александар Каломирос
ПРОТИВ УНИЈЕ - КАО ЛАЖНОГ ЈЕДИНСТВА, 109
Ђакон Андреј Курајев
ДА ЛИ ЈЕ СКИНУТА АНАТЕМА?, 115
Алексеј Хомјаков
О ЗНАЧЕЊУ РЕЧИ: "КАТОЛИЧАНСКИ" И "САБОРНИ", 118
Георгије Паникас
Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ И РИМОКАТОЛИЦИЗАМ, 123
ПОДВИЖНИШТВО И СХВАТАЊЕ СВЕТОСТИ
Архимандрит Рафаил Карелин
ОСОБЕНОСТИ РЕЛИГИОЗНОГ МИШЉЕЊА ИСТОКА
И ЗАПАДА, 142
Свештеник Јован Журавски
РАЗЛИКА ЗАПАДНОГ ОД ИСТОЧНОГ МОНАШТВА, 146
Свети Јован Шангајски
"РЕВНОСТ НЕ ПО РАЗУМУ" (Рим. 10, 2) Изопачење истинског поштоваља Пресвете Богородице и Приснодеве Марије у новоизмишљеном римокатоличком догмату о "непорочном зачећу", 148
О. Георгије Макрис
ПОРЕЂЕЉЕ ДУХОВНОСТИ ФРАЊЕ АСИШКОГ И СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ, 158
Монах Горазд
ЈАВЉАЊА ИЗ НЕВИДИВОГА СВЕТА КОЈА СЕ ДЕШАВАЈУ ВАН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 172
Архимандрит Рафаил Карели
О МАЈЦИ ТЕРЕЗИ, 181
ЕСХАТОЛОГИЈА
Александар Каломирос
ОГЉЕНА РЕКА, 186
Чиме се клеветник послужио, 187
Инквизиторска досетка "О увреди Божијег достојанства", 188
Бог је праведан али није правичан, 189
Што су потомци Адамови пали под власт смрти, 191
Израил и мнorобожачко паганство, 193
Јереси, 196
Рај или пакао зависе од човековог става према љубави Божијој, 198
Страшна заблуда - лаж ђавоља, 199
Карања Божија, 201
Књиге наших срдаца ће се отворити за светлост Божију, 202
Огњена река, 203
Бог ве бити све што нам треба, 205
Митрополит Јеротеј Влахос
ОЧИШЋУЈУЋИ ОГАЊ, 208
1. Расправа у Ферари - Фиренци о очишћујуhем огњу, 209
2. Учење св. Марка Евгеника (Ефеског) о очишћујућем огњу, 216
3. Латински извори за учење о очишћујућем огњу, 232
БОГОСЛУЖБЕНИ КАЛЕНДАР
Архимандрит Рафаил Карелин
КАЛЕНДАРСКО ПИТ АЊЕ
Икона времена, 238
Укључивање космоса у вечност, 243
Жудња за реформама, 248
Архимандрит Рафаил Карелин
О ЦРКВЕНОМ КАЛЕНДАРУ, 257
Свештеник Георгије Металинос
ТЕОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ УЗРОК ОДВОЈЕНОГ ПРАЗНОВАЊА ВАСКРСА, 263
САВРЕМЕНИ ПАПИЗАМ
Николај Каверин
ДРУГИ ВАТИКАНСКИ САБОР И БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА, 266
Ђакон Андреј Курајев
САВРЕМЕНИ РИМОКАТОЛИЦИЗАМ И ЈЕРЕС ХИЛИЈАЗМА, 271
Јеромонах Дамаскин (Кристенсен)
НОВО ХРИШЋАНСТВО - НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА, 274
УНИЈАЋЕЊЕ И ЕКУМЕНИЗАМ
Георгије Металинос
УНИЈА-МАСКА И ЛИЦЕ
1. Бог као Господар историје, 282
2. Унија, 283
3. Историјски оквири, 284
4. Постанак инквизиције, 286
5. Постанак уније, 287
6. Унијати и хришћански исток, 288
7. Унија у Грчкој, 292
8. Која је реална опасност?, 294
9. Оправдана ћутња Ватикана, 298
10. Како објаснити упорност папе?, 299
11. Не треба се дезоријентисати!, 302
12. Закључак, 303
РУСИЈА И РИМ, 305
О ТЕКСТУ ЂАКОНА АНДРЕЈА КУРАЈЕВА, 308
Ђакон Ануреј Курајев
О КАТОЛИЧКОЈ МИСИЈИ У БОЉШЕВИЧКОЈ РУСИЈИ, 309
Јован Олбина
УНИЈАЋЕЊЕ ГРУЗИЈЕ, 318
Јован Олбина
УНИЈ А ЋЕЊЕ РУМУНА, 321
Епископ Атанасије (Јевтић)
О УНИЈАЋЕЊУ НА ПРОСТОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 332
Владислав Петрушко
КАТОЛИЦИЗАМ О ЕКУМЕНИЗМУ И ПРАВОСЛАВЉУ
Други Ватикански концил о екуменском покрету, 347
Баламандски споразум 1993., 350
Енциклика папе Ивана Павла II "Да сви једно буду" ("Ut unum sint"), 353
Др Дuмитрије Станилоје
ТЕЖЊА ВАТИКАНА ЗА ЕВХАРИСТИЈСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ СА ПРАВОСЛАВНИМА, 359
НА ПУТУ КА ВЕРИ ОТАЦА
о. Алексеј Jaнг
ДВА СВЕТИТЕЉА ИЗ РИМА, 364
Јеромонах Гаврило Патачи
НИЈЕ СЕ ИГРАТИ СА ВЕЧНОШЋУ, 368
Архимандрит Плакида Десеј
ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ, 390
Мајкл Вилтон
ДВА ПУТА, 409
Свети Николај Жички
ЈЕДНОМ УЧЕНОМ ПРАВОСЛАВЦУ КОЈИ ПИТА: ЗАШТО ПРАВОСЛАВЉЕ НЕМА СВОГА ПАПУ, 41
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Православна црква и римокатолицизам: Од догматике до аскетике
Издавач: Ризница
Страна: 424 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 14,5 x 20,5 cm
Година издања: 2002
ИСБН: 86-83697-04-5
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (