Autori: Hose Luis Garsia Delgado, Huan Karlos Himenes, Huan Pablo Fusi, Hulia Santos
Strana: 474
► Ostali detalji

„Tri osnovne teze prolaze kroz ovu studiju: prva, da se španska kultura u XX veku, uzeta u celini (zajednička, kao i regionalne i partikularne kulture) javlja kao diskretna verzija evropske kulture iz tog veka; druga, da su intelektualci značajni pre svega kao intelektualci, što će reći da je odlučujuće u njima njihova individualnost, stvaralački kapacitet (ili drugim rečima, da ne predstavljaju nikoga osim same sebe); treća, da je kritički pogled na Španiju, koji su mnogi intelektualci imali u toku veka, bio jedan od ključeva za razvoj ideja slobode i demokratije u zemlji. Prva tačka je posebno van sumnje. Španska kultura u XX veku (da parafraziramo Ortegu), bila je kultura koja viri u Evropu. I još više, Suloaga, Sorolja, Ortega, Unamuno, Falja, Zapadna revija, El Sol, El Pais, Tapies, Ćiljida, Kristobal Halfter, Rikardo Bofil, Moneo, Santjago Kalatrava, Semprun, Barselo, Huan Goitisolo, Eduardo Arojo, i 90-tih godina, Havier Marias (dakle ne samo stalna imena, Pikaso, Miro, Dali), biće neporecivi deo te iste evropske kulture, ne samo ljudi koji su povremeno virili u nju.”