Аутори: Радмила Мечанин, Љубинко Раденковић, Александар Лома
Страна: 736
► Остали детаљи

Дугогодишња сарадња београдског етнолингвисте Љубинка Раденковића са тимом истраживача Института за славистику Руске академије наука резултирала је ове године капиталном енциклопедијом "Словенска митологија" коју као издавач потписује "Zepter book world". Књига је вансеријска из много разлога - по ширини захвата (обрађени су сви словенски народи), мултидисциплинарном приступу (из угла линвистике, етнологије и фолклора), по изузетном научном реномеу сарадника.

Београдска "Словенска митологија" својеврсни је избор из најквалитетнијег енциклопедијског искуства неколико славистичких школа. Оно што се у савременој словенској етнолингвистици подразумева под "виша митологија" обрађено је у одредницама прослављених руских семиотичара и лингвиста и некадашњих коаутора Вјац. Вс. Иванова и В. Н. Топорова (Баба Јага, Белобог, Велес, Волосињи, Волх Всеславјевич, Дазбог, Иван-Будала, Иља Муромец, Јарила, Јаровит, Мокос, Переплут, Перун, Прове, Род, Рујевит, Сатко, Сварог, Сварозић, Свентовит, Свјатогор, Семаргл, Стрибог, Хорс, Црнобог), а неколико их је са потписом В. Ј. Перухина (нпр. Триглав, Тројан).

Ове одреднице преузете су из једнотомне "Словенске митологије" (Москва 1995), али су допуњене етимолошким коментарима београдског етимолога и стручњака за компаративну митологију, Александра Ломе (Белобог, Велес, Волосињи, Дазбог, Јарила, Јаровит, Мокос, Переплут, Перун, Прове, Род, Сварог, Сварозиц, Свентовит, Семаргл, Стрибог, Триглав, Тројан, Хорс, Црнобог). Из пера Александра Ломе су и две засебне одреднице (Припегала и Радогост), а његовим високостручним етимолошким коментаром битно су осавремењена досадашња знања о старим словенским боговима, посебно о Стрибогу, Белобогу, Прове, Семарглу и Хорсу.

Други митолошки слој, одреднице "ниже митологије", по својој природи и обиљу расположиве грађе, захтева другачији приступ лексикографској обради. Овај скуп одредница методолошки је везан за традицију енциклопедије "Словенске старине. Етнолингвистички речник", чија су прва два тома (од планираних пет) објављена у Москви 1995. и 1999. Заправо се београдска "Словенска митологија" битно разликује од својих руских претходница управо постојањем специфичних јужнословенских реалија махом из сфере демонологије.

Све ове одреднице потписује један од уредника целог подухвата, Љубинко Раденковић (авет, аздаја, Атила, бабице, бајања, водени бик, Герман, грозница, дрекавац, каракондзула, Краљевић Марко, крсник, лада, ламја, лељо, мачић, некрстенац, немушти језик, облазари, олово, орко, пасоглав, приказа, расковник, свети Сава, сребрни цар, стопан, суђенице, Тодорова субота, тодорци, усуд, хала, цума, сејтан). Овакав импресиван допринос словенској митологији заправо и није изненађење - после дугогодишњег интересовања за народну магију јужних словена, Љубинко Раденковић је последњих година у земљи и иностранству објавио и цео низ научних радова на тему словенске "ниже митологије". Ове одреднице су нешто екстензивније од осталих, са лексикографске стране нпр. набрајају скоро све номинације нађене у етнографској и лексикографској грађи и имају знатно већу литературу испод основног текста.

Енциклопедија садрзи 420 одредница које су између себе повезане унутрашњим упућивањем, као и знатан број празних одредница којима се упућује на основну реч, често су у питању термини из других словенских језика (планетик - облачари, поганец - караконџула, пожој - змај, посеваљники - коледари, разрив трава - расковник). Аутори енциклопедије узгред су морали да решавају и проблем књижевне номинације локалних етнографских реалија (нпр. свирци - некрштенци, сетек - мачић, скратељц - мачић).

Основну структуру одреднице чини прво енциклопедијска дефиниција, затим следи инвентар словенских термина и опис "спољне манифестације", па функције и предикати, локуси, време и атрибути. Митолошка бића су, у складу са постулатима руске етнолингвистичке школе, у принципу описивана по следећој шеми: термини, спољашњи облик, порекло, место и време појављивања, функција, противници, веза са одређеним биљкама/животињама и веза са бојама/бројевима.

После уредничког увода следи, из руског једнотомника преузет уводни текст Н. И. Толстоја "словенска народна веровања", као и скраћена верзија рада В. Н. Топорова "Богови старих Словена из књиге "Скице за словенску историју и културу" (Москва 1996). Из енциклопедије "Словенске старине" преузета је библиографија у целини и неколико одредница. Према приложеној библиографији стиче се увид у импресивни репертоар коришћених извора, то су заправо сви релевентни славистички лингвистички, етнографски и фолклорни радови, као и архивска грађа (овде треба истаћи пре свега резултате теренских истраживања колектива руских етнолингвиста у Полешју).

У београдској славистичкој средини већ десетак година постоји значајна етнолингвистичка традиција. Она је пре свега везана за имена двојице београдских аутора "Словенске митологије", Љ. Раденковића и А. Ломе, али и уз часописе "Кодови словенских култура", "Расковник" и зборнике радова под уредништвом Д. Ајдачића.

Сваком пионирском енциклопедијском подухвату увек се може упутити примедба на избор одредница, али је профил ове књиге врло јасно дефинисан у њеном уводу ("најсажетији опис словенског модела света, грађеног на митолошким основама". То што, на пример, нема одреднице "жетва" може се делимично надокнадити одредницом "жито", могућа одредница "орање" може се надокнадити садржајем постојећих одредница "орач" или "оборавање"; слично је са непостојећим "игра", "коло", "лан" (постоји "конопља").

Књига је графички лепо опремљена и садржи врло информативне илустрације. Приложени списак "пренумераната" јасно говори да значај ове књиге знатно превазилази усконационалне оквире. Пред нама је дело које је истовремено занимљиво штиво љубитељима традиционалне културе, а поуздан и обавезан приручник научним истраживачима.
Биљана Сикимић



Политика
06.06.2002.
ПРЕДСТАВЉЕН ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК

Словенска митологија

Балканолошки институт Српске академије наука и уметности (САНУ) промовисао је "Словенску митологију" - енциклопедијски речник у издању "Zepter book world" у присуству чланова дипломатског кора из већине словенских земаља.

О књизи су говорили редактори прод. др Светлана М. Толстој, инострани члан САНУ и шеф одељења за етнолингвистику и фолклор Института за славистику Руске академије наука и Љубинко Раденковић, академик Предраг Палавестра, проф. др Ана Плотњикова из Москве, и проф. др Александар Лома.

Раденковић је објаснио да је књига плод дугогодишње сарадње српских и руских научника и да обухвата 420 одредница подељених у девет категорија. На књизи је радило двадесетак руских стручњака и двоје из Југославије.

Тањуг