Autor: Dr Radmilo Petrović
Strana: 143
► Ostali detalji

U knjizi “Krstovi Vizantijskog carstva” prvi put je u jugoslovenskoj i svetskoj nauci prikupljeno, nacrtano i dokumentovano preko hiljadu pet stotina krstova. Od toga je deset odsto pronadjeno u zatvorenim nalazima sto je tim primercima dalo prvorazrednu vaznost, bacajuci novu svetlost na njihovu ocenu i hronologiju. Izucavanje hronologije i neprecizno datiranje (VI - XIV vek) predstavljalo je do sada prepreku u istrazivanjima, cak i najznacajnijih autora s pocetka XX veka.
Knjiga “Krstovi Vizantijskog carstva” je na svojevrstan nacin istorija vizantijske crkve i drzave. Stalna upotreba krsta data je i sa aspekta ikonografije i paleografije. Tako prouceni krstovi postaju neophodan izvor i karika koja nedostaje za izgubljeno istorijsko pamcenje ljudi i dogadjaja. Ali najveci doprinos navedenoj temi je u tome sto je uspostavljena nova relacija izmedju arheoloskih nalaza, ikonografske analize sizea vizantijskih krstova koji su sagledani preko kljucnih biblijskih odlomaka i celovitog ucenja Isusa Hrista.

U ovom izuzetnom delu pronadjena je harmonija izmedju arheoloske gradje kao bazicne dokumentacije, istorije umetnosti kao kultne slike i prakticnih liturgijskih i baptistickih znanja koja su preuzeta iz Svetog pisma.
Istorija vizantijskog krsta je razmotrena u kljucnim epohama od vremena nastanka hriscanstva, od I do III veka, pa sve do sumraka Vizantijskog carstva u XIV i XV veku. Krst je predstavljen u svim manifestacijama i aspektima od I do III veka kada je imao funkciju instrumenta za kaznjavanje kriminalaca i u isti cas bio tajni znak hriscanske zajednice.

Od IV do VI veka krst dobija ulogu da oznaci vojnicku pobedu kao zastava pobednika. U periodu od V do VII veka krst postaje oznaka samog raja i likovno graficka oznaka hriscanskog spasenja. Kasnije od VII do XIV veka uloga krsta se naglo prosiruje mnogim novim znacenjima. Nekada je on znak koji sluzi da zastiti odredjenu osobu i odredjeno mesto. Ali, on je uvek zamena za ime i ucenje Isusa Hrista cija je uloga kao sina Bozijeg bila da sopstvenom smrcu na krstu iskupi grehe covecanstva u proslosti, sadasnjosti i buducoj istoriji.

U slucajevima kada su u pitanju drzavni i pravni poslovi, krst je postao simbol tacnosti i garantija sigurnosti recenog i zapisanog. U vojnim poslovima krst ima ulogu da osigura pobedu na bojnom polju. Za sve podanike Vizantijskog carstva koji su ga nosili krst je uvek bio znak da su svi oni prihvatili svetu tajnu krstenja i shodno tome stekli sansu za buduce spasenje.