Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 3. Самуило се удостоји првога откривења и познаше да је вјеран пророк Господњи.1. А дијете Самуило служаше Господу пред Илијем; и ријеч Господња бјеше ријетка у оно вријеме, и не јављаху се утваре.
2. Једном у то вријеме Илије лежаше на свом мјесту; а очи му почињаху тамњети те не могаше видјети;
3. И Самуило лежаше у дому Господњем гдје бијаше ковчег Божији, и жишци Господњи још не бјеху погашени.
4. И викну Господ Самуила, а он рече: ево ме.
5. И притрча к Илију, и рече му: ево ме, што си ме звао? А он рече: нијесам те звао, иди лези. И он отиде и леже.
6. А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: ево ме, што си ме звао? А он рече: нијесам те звао, сине; иди лези.
7. А Самуило још не познаваше Господа, и још му не бјеше јављена ријеч Господња.
8. Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: ево ме, што си ме звао? Тада разумје Илије да Господ зове дијете.
9. И рече Илије Самуилу: иди лези; а ако те зовне, а ти реци: говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје мјесто.
10. А Господ дође и стаде; и зовну као прије: Самуило! Самуило! А Самуило рече: говори, чује слуга твој.
11. И рече Господ Самуилу: ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.
12. У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.
13. Јер сам му јавио да ћу судити дому његову довијека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.
14. Зато се заклех дому Илијеву да се неће очистити неваљалство дома Илијева никаквом жртвом ни приносом довијека.
15. И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњега. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.
16. А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: ево ме.
17. А он рече: какве су ријечи што ти је казао? немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене што год што ти је казао.
18. И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини што му је воља.
19. А Самуило растијаше, и Господ бијаше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова.
20. И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило вјеран пророк Господњи.
21. И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому ријечју Господњом.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
