Свето писмо Стари завет
Прва књига СамуиловаПоглавље 13. Јонатан туче Филистеје. Самуило кажњава Саулову пренагљену жртву. Нов рат.1. Кад Саул би цар годину дана (а царова двије године над Израиљем),
2. Изабра себи Саул три тисуће између синова Израиљевих; и бијаху код Саула двије тисуће у Михмасу и у гори Ветиљској, а једна тисућа с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове.
3. И Јонатан поби стражу Филистејску која бјеше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповједи, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: нека чују Јевреји.
4. И тако чу сав Израиљ гдје рекоше: поби Саул стражу Филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал.
5. А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет тисућа кола и шест тисућа коњика, и мноштво народа као пијесак на бријегу морском; и изашавши стадоше у око у Михмасу, с истока од Вен-Авена.
6. И Израиљци се видјеше у невољи, јер народ би притијешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у расјелине и у јаме.
7. А други Јевреји пријеђоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још бијаше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим бијаше у страху.
8. И почека седам дана до рока Самуилова. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега.
9. Тада рече Саул: додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу.
10. И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изиде му на сусрет да га поздрави.
11. А Самуило му рече: шта си учинио? А Саул одговори: кад видјех гдје се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу,
12. Рекох: сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу.
13. Тада рече Самуило Саулу: лудо си радио што нијеси држао заповијести Господа Бога својега, коју ти је заповједио; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довијека.
14. А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човјека по срцу својему, и њему је заповједио Господ да буде вођ народу његову, јер нијеси држао што ти је заповједио Господ.
15. Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброји народ који оста код њега, и бјеше га до шест стотина људи.
16. И Саул и син му Јонатан и народ што бјеше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у околу у Михмасу.
17. И изидоше три чете из окола Филистејскога да плијене: једна чета удари путем к Офри у земљу Совалску;
18. А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини Севојимској у пустињу.
19. А у цијелој земљи Израиљској не бјеше ковача, јер Филистеји рекоше: да не би градили Јевреји мачева ни копаља.
20. Зато слажаху сви Израиљци к Филистејима кад који шћаше поклепати раоник или мотику или сјекиру или срп.
21. И бијаху се затупили раоници и мотике и виле тророге и сјекире, и саме остане требаше заоштрити.
22. Зато кад дође вријеме боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који бјеше са Саулом и Јонатаном; само бијаше у Саула и у Јонатана сина његова.
23. И стража Филистејска изиде у кланац код Михмаса.
Поглавље: 12 | Поглавље: 14
