Свето писмо Стари завет
Књига о РутиПоглавље 3. Рута слуша Нојеминин савјет.1. Потом рече јој Нојемина свекрва њезина: кћери моја, не треба ли да ти потражим починка, да би ти добро било?
2. Ево, није ли нам род Воз, код којега си била са дјевојкама његовијем? ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.
3. Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.
4. Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.
5. А Рута јој рече: што ми год кажеш, учинићу.
6. И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.
7. А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и лијеже.
8. А кад би око поноћи трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.
9. И он јој рече: ко си? Одговори: ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.
10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.
11. Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.
12. Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.
13. Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.
14. И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: да се не дозна да је жена долазила на гумно.
15. И рече: дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.
16. И дође свекрви својој, која јој рече: шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.
17. И рече: овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: немој се вратити празна к свекрви својој.
18. А она јој рече: почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
