Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
ТовитПоглавље 14. Поглавље 141. И заврши Товит молитву.
2. Имао је осамдесет осам година када је изгубио вид, и после осам година је прогледао. Делио је милостињу, и даље је био богобојазан пред Господом Богом и прослављао Га.
3. На крају је веома остарио, и дозвао је сина свога и шест синова његових, и рекао му: “Сине мој, узми синове твоје; јер сам ја остарио и већ сам на крају живота мога.
4. Идите у Мидију, сине мој, јер сам ја уверен, да ће Ниневија бити разрушена, како је говорио пророк Јона; а у Мидији ће бити мирно неко време. Браћа наша, која се налазе у очинској земљи, биће расељена по целој земљи; Јерусалим биће опустошен, и дом Божји у њему ће бити спаљен и неко време ће бити пуст.
5. Али опет ће их Бог помиловати и вратити их у земљу; и подигнуће дом Божји, не такав као садашњи, док се не сврши време овога века. И после тога ће се вратити из ропства и изградити Јерусалим велелепни, и дом Божји ће бити изграђен за све генерације заувек, - здање величанствено, како су о њему говорили и пророци.
6. И сви народи ће се обратити и благовестиће истину пред Господом Богом и побацаће идоле своје;
7. и сви ће народи благосиљати Господа. И Његов народ ће прослављати Бога, и Господ ће вазнети народ Свој; и све, истинито и праведно љубиће Господа Бога, радоваће се, и указивати милост браћи нашој.
8. И тако, сине мој, иди из Ниневије, јер ће се остварити то, што је говорио пророк Јона.
9. Поштуј закон и заповести и буди милостив и праведан, да би добро било теби.
10. Сахрани ме по пропису, и матер твоју самном, а онда не остај у Ниневији дуже. Сине мој, погледај, шта је урадио Аман са Ахиахаром, који га је васпитавао: како га је из светла одвео у таму, и како му је платио. Ахихар је спашен, а други је добио заслужену плату – сишао је у таму. Ахихар је давао милостињу, и спашен је од смртне замке, коју поставише њему; Аман упаде у њу и погибе.
11. И тако децо, знајте шта ради милостиња и како спашава праведност.” Када то рече, душа његова остави га; било му је сто педесет и осам љета, и син га честито сахрани.
12. Када умре Ана, сахрани је поред оца свога. После тога Товија са женом својом и децом својом оде у Екбатан код Рагуила, таста својега,
13. и доживе дубоку старост, сахрани честито таста и ташту своју, и наследи њихово имање, као и Товитово, оца својега.
14. И умре у сто двадесет седмој години у Екбатану Мидијском.
15. Али пре него што је умро, чуо је за уништење Ниневије, коју заузеше Навуходоносор и Асуир, и обрадова се пред смрћу о Ниневији.
Поглавље: 13 | 