МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о судијама

Поглавље 2. Непослушност и кајање,колебљивост и казна  синова Израиљевих. Судије.

1. И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: нећу покварити завјета својега с вама довијека. 2. А ви не хватајте вјере са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте гласа мојега. Шта сте то учинили? 3. Зато и ја рекох: нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка. 4. А кад изговори анђео Господњи ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, народ подиже глас свој и плака. 5. Зато прозваше оно мјесто Воким; и ондје принесоше жртве Господу. 6. А Исус распусти народ, и разидоше се синови Израиљеви сваки на своје нашљедство, да наслиједе земљу. 7. И служи народ Господу свега вијека Исусова и свега вијека старјешина који живјеше дуго иза Исуса и које бијаху видјеле сва велика дјела Господња што учини Израиљу. 8. Али умрије Исус син Навин слуга Господњи, кад му бјеше сто и десет година. 9. И погребоше га у међама нашљедства његова у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са сјевера гори Гасу. 10. И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дјела која је учинио Израиљу. 11. И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима. 12. И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље Мисирске, и пођоше за другим боговима између богова онијех народа који бијаху око њих, и клањаше им се, и разгњевише Господа. 13. И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама. 14. И разгњеви се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плијењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховијем унаоколо, и не могоше се више држати пред непријатељима својим. 15. Куда год полажаху, рука Господња бјеше против њих на зло, као што бјеше рекао Господ и као што им се бјеше заклео Господ; и бијаху у великој невољи. 16. Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку онијех што их плијењаху. 17. Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповијести Господње; они не чинише тако. 18. И кад им Господ подизаше судије, бијаше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њиховијех свега вијека судијина; јер се сажали Господу ради њихова уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвијељаху. 19. А кад судија умрије, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дјела својих нити путова својих опаких. 20. Зато се распали гњев Господњи на Израиља, и рече: кад је тај народ преступио мој завјет који сам заповједио оцима њиховијем, и не послушаше гласа мојега, 21. Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умрије, 22. Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњега ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће. 23. И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.


Претходно поглавље.: 1
Следеће поглавље: 3
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт