МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Књига о судијама

Поглавље 19. Страшно дјело становника Гаваје у Венијаминову племену.

1. И у то вријеме, кад не бјеше цара у Израиљу, бјеше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудина. 2. А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца својега у Витлејем Јудин, и оста ондје четири мјесеца. 3. А муж њезин уста и отиде за њом да јој лијепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка својега, и два магарца; и она га уведе у кућу оца својега, и кад га видје отац њезин обрадова се доласку његову. 4. И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и ондје јеђаху и пијаху и ноћиваху. 5. А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету својему: поткријепи срце своје залогајем хљеба, па онда идите. 6. И тако сједоше и сједоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: хајде остани још ноћас, и буди весео. 7. Али човјек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи ондје. 8. Потом урани петога дана да иде; и рече му отац младичин: поткријепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже. 9. Тада уста човјек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овдје; ето доцкан је, преноћи овдје, и буди весео, па сјутра ураните на пут, и иди к својему шатору. 10. Али човјек не хтје ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова. 11. А кад бијаху близу Јевуса, дан бијаше нагао врло, па рече слуга господару својему: хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо. 12. А господар му рече: нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевијех, него ћемо ићи до Гаваје. 13. Још рече момку својему: хајде брже да стигнемо у које од тијех мјеста и да ноћимо у Гаваји или у Рами. 14. И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове. 15. И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, сједе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће. 16. И гле, један старац враћаше се с посла својега из поља увече, а бијаше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи онога мјеста бјеху синови Венијаминови. 17. И он подигав очи своје угледа онога човјека путника на улици градској; и рече му старац: куда идеш? и откуда идеш? 18. А он му одговори: идемо до Витлејема Јудина до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудина, а сада идем к дому Господњему и нема никога да ме прими у кућу. 19. А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хљеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста. 20. А старац му рече: буди миран; што ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици. 21. И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише. 22. А кад се развеселише, гле, људи онога града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: изведи тога човјека што је ушао у твоју кућу, да га познамо. 23. И изашав к њима онај човјек, господар од куће, рече им: не, браћо, не чините зла; кад је човјек ушао у моју кућу, не чините тога безумља. 24. Ево кћи моја дјевојка и иноча његова, њих ћу вам извијести, па њих осрамотите и чините с њима што вам је воља, само човјеку овому не чините тога безумља. 25. Али га не хтјеше послушати они људи; тада онај човјек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је цијелу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забијеље. 26. И дошавши жена у зору паде код врата од куће онога човјека гдје бјеше господар њезин, и лежа докле се не расвану. 27. А господар њезин уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућнијем, и руке јој на прагу. 28. И рече јој: устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човјек пође у мјесто своје, 29. И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исијече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве. 30. И ко год видје говораше: није се учинило нити се видјело тако што откад изидоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и вијећајте и говорите.


Претходно поглавље.: 18
Следеће поглавље: 20
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Микро књига