МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Књига о судијама

Поглавље 16. Самсонов пад, биједа и пошљедња освета.

1. Потом отиде Самсон у Газу, и ондје видје једну жену курву, и уђе к њој. 2. И људима у Гази би казано: дође Самсон овамо.И опколише и вребаше га цијелу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји цијелу ноћ говорећи: док сване, убићемо га. 3. Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с пријеворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону. 4. Послије тога замилова дјевојку на потоку Сорику, којој бјеше име Далида. 5. И дођоше к њој кнезови Филистејски и рекоше јој: превари га и искушај гдје му стоји велика снага и како бисмо му досадили да га свежемо и свладамо; а ми ћемо ти дати сваки по тисућу и сто сребрника. 6. И Далида рече Самсону: хајде кажи ми гдје стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и свладати. 7. А Самсон јој рече: да ме свежу у седам гужава сировијех неосушенијех, онда бих изгубио снагу и био као и други човјек. 8. И донесоше јој кнезови Филистејски седам гужава сировијех, још неосушенијех, и она га свеза њима. 9. А код ње бијаше заседа у соби; и она му рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осјети ватру; и не дозна се за снагу његову. 10. Потом рече Далида Самсону: гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати. 11. А он јој рече: да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човјек. 12. И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: ето Филистеји на те Самсоне! А засједа бијаше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац. 13. Тада рече Далида Самсону: једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило. 14. И она заглавивши вратило коцем, рече: ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило. 15. Опет му она рече: како можеш говорити: љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати гдје ти је велика снага. 16. И она му досађиваше својим ријечима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре, 17. Те јој отвори цијело срце своје, и рече јој: бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човјек. 18. А Далида видјећи да јој је отворио цијело срце своје, посла и позва кнезове Филистејске поручивши им: ходите сада, јер ми је отворио цијело срце своје.Тада дођоше кнезови Филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим. 19. А она га успава на крилу својем, и дозва човјека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова. 20. И она рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудив се од сна рече: изаћи ћу као и прије и отећу се. Јер не знадијаше да је Господ отступио од њега. 21. Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге мједене; и мељаше у тамници. 22. А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше. 23. И кнезови Филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу својему, и да се провеселе, па рекоше: предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашега. 24. Такођер и народ видјевши га хваљаше бога својега говорећи: предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашега и затирача земље наше и који поби толике између нас. 25. И кад се развесели срце њихово рекоше: зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и намјестише га међу два ступа. 26. Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: пусти ме, да опипам ступове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих. 27. А кућа бијаше пуна људи и жена и сви кнезови Филистејски бијаху ондје; и на крову бијаше око три тисуће људи и жена, који гледаху како Самсон игра. 28. Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! опомени ме се, молим те, и укријепи ме, молим те, само сада, о Боже! да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја. 29. И загрли Самсон два ступа средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други лијевом руком својом. 30. Па онда рече Самсон: нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који бјеше у њој; и би мртвијех које поби умирући више него онијех које поби за живота својега. 31. Послије дођоше браћа његова и сав дом оца његова, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његова. А он би судија Израиљу двадесет година.


Претходно поглавље.: 15
Следеће поглавље: 17
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Микро књига