Свето писмо Стари завет
Књига о судијамаПоглавље 1. Племе Јуда започиње рат послије Исусове смрти. Сви се Хананеји не протјерују.1. А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
2. И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
3. А Јуда рече Симеуну брату свом: хајде са мном на мој дио да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеун с њим.
4. И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.
5. Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
6. И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухвативши га одсјекоше му палце у руку и у ногу.
7. Тада рече Адони-Везек: седамдесет царева отсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умрије.
8. Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем.
9. Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.
10. И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
11. А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.
12. И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
13. И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
14. И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље: па скочи с магарца. А Халев јој рече: што ти је?
15. А она му рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.
16. А и синови Кенеја таста Мојсијева изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
17. Потом изиде Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.
18. И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем.
19. Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.
20. И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.
21. А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана.
22. Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.
23. И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз.
24. И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.
25. А он им показа куда ће ући у град: и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом.
26. И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.
27. А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становника из Дора и села његових, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.
28. А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.
29. Ни Јефрем не изагна Хананеја који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.
30. Завулон не изагна становника из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.
31. Асир не изагна становника из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;
32. Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.
33. Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.
34. А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину.
35. И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовоа, плаћаше данак.
36. А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па навише.
Поглавље: 2
