Свето писмо Нови заветСаборне Посланице Светог Апостола Петра:
Прва |
Друга
Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра1 2 3 Поглавље 2. Чување од лажних пророка и порочних учитеља.(Зачало 66). 1. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао.
2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине.
3. И у лакомству искоришћаваће вас варљивим речима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема.
4. Јер кад Бог не поштеде анђеле који сагрешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд:
5. и не поштеде стари свет, него сачува проповедника правде Ноја, и седморо с њим, и наведе потоп на свет безбожнички;
6. и градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за пример будућим безбожницима;
7. и избави праведнога Лота намученог развратним владањем безаконика;
8. јер док живљаше овај праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела из дана у дан, мучаше праведну душу своју;
(Зачало 67). 9. зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи;
10. а особито оне који иду за телом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе,
11. док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда.
12. А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће,
13. И примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим преварама, једући са вама;
14. очи су им пуне прељубе и непрестанога греха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извежбано у лакомству. Деца проклетства!
15. Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде,
16. али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човечијим и спречи безумље пророково.
17. Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувек.
18. Јер говорећи надувене и сујетне речи прелашћују на телесне жеље и разврат оне који су стварно побегли од оних што живе у заблуди,
19. обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побеђен томе и робује.
20. Јер ако они који побегну од нечистота света познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога.
21. Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповести.
22. Њима се догодило оно што вели истинита пословица: „Пас се враћа на своју бљувотину," и: „Свиња се окупала па се у блату ваља."
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
