Свето писмо Стари завет
Књига Исуса НавинаПоглавље 5. Страх становника земље Хананске. Обрезивање и празник Пасхе у земљи Хананској. Мана престаје. Исусу се појављује анђео Божји.1. А кад чуше сви цареви Аморески, који бијаху с ову страну Јордана к западу, и сви цареви Ханански, који бијаху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевијем докле пријеђоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха синова Израиљевијех.
2. У то вријеме рече Господ Исусу: начини оштре ноже, и обрежи опет синове Израиљеве.
3. И начини Исус оштре ноже, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.
4. А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изиде из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помријеше у пустињи на путу, пошто изидоше из Мисира;
5. Јер бјеше обрезан сав народ који изиде, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изидоше из Мисира.
6. Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помрије сав народ, људи војници, што изидоше из Мисира, јер не слушаше гласа Господњега, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховијем да ће нам је дати, земљу, гдје тече млијеко и мед;
7. И на мјесто њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус, јер бијаху необрезани, јер их не обрезаше на путу.
8. А кад се сав народ обреза, осташе на својем мјесту у околу докле не оздравише.
9. Тада рече Господ Исусу: данас скидох с вас срамоту Мисирску. И прозва се оно мјесто Галгал до данашњега дана.
10. И синови Израиљеви стојећи у околу у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана онога мјесеца увече у пољу Јерихонском.
11. И сјутрадан послије пасхе једоше од жита оне земље хљебове пријесне и зрна пржена, исти дан.
12. И преста мана сјутрадан пошто једоше жита оне земље, и већ више не имаше мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље Хананске оне године.
13. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к њему Исус и рече му: „Јеси ли наш или наших непријатеља?”
14. А он рече: „Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох.” И Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече му: „Шта заповеда господар мој слузи својему?”
15. А војвода војске Господње рече Исусу: „Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето.” И учини Исус тако.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
