Свето писмо Стари завет
Књига Исуса НавинаПоглавље 22. Два и по племена подижу олтар на Јордану; остали је народ против тога, али се умирује.1. Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијина,
2. И рече им: ви држасте све што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповиједао.
3. Не остависте браће своје дуго времена, до овога дана, и добро чувасте заповијест Господа Бога својега.
4. А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу нашљедства својега, коју вам је дао Мојсије слуга Господњи с ону страну Јордана.
5. Само пазите добро да вршите заповијест и закон, што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога својега и да ходите свијем путовима његовијем, и чувате заповијести његове и држите их се, и да му служите свијем срцем својим и свом душом својом.
6. И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.
7. А половина племена Манасијина бјеше дао Мојсије нашљедство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом с ову страну Јордана к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,
8. И рече им говорећи: с великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло многом; са сребром и златом и мјеђу и гвожђем и одијелом врло многим; подијелите плијен од непријатеља својих с браћом својој.
9. И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина отидоше од синова Израиљевијех из Силома, који је у земљи Хананској, идући у земљу Галадску, у земљу нашљедства својега, коју наслиједише, како бјеше Господ заповједио преко Мојсија.
10. А кад дођоше на међу Јорданску у земљи Хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина олтар ондје на Јордану, олтар велик и наочит.
11. И чуше синови Израиљеви гдје се говори: гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина начинише олтар према земљи Хананској на међи Јорданској, покрај синова Израиљевијех.
12. А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевијех у Силом да иду да се бију с њима.
13. И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску Финеса сина Елеазара свештеника,
14. И с њим десет кнезова, по једнога кнеза од дома отачкога од свијех племена Израиљевијех, а сваки их бјеше поглавар у дому отаца својих у тисућама Израиљевијем.
15. А они дођоше к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску, и рекоше им говорећи:
16. Овако вели сав збор Господњи, какав је то гријех којим се огријешисте Богу Израиљеву одвративши се данас од Господа начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?
17. Мало ли нам је гријеха Фегорова, од којега се још нијесмо очистили до данас и с којега дође погибао на збор Господњи,
18. Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сјутра разгњеви на сав збор Израиљев?
19. Ако је земља нашљедства вашега нечиста, пријеђите у земљу нашљедства Господњега, у којој стоји шатор Господњи, и узмите нашљедство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтар Господа Бога нашега.
20. Није ли се Ахан син Зарин огријешио о ствари проклете, те дође гњев на сав збор Израиљев? и он не погибе сам за гријех свој.
21. А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина одговорише и рекоше поглаварима тисућа Израиљевих:
22. Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и гријешити Господу, нека нас не сачува данас.
23. Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или даре или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.
24. Него то учинисмо бојећи се овога: рекосмо: сјутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: шта ви имате с Господом Богом Израиљевим?
25. Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате дијела у Господа. Те ће синови ваши одбити синове наше да се не боје Господа.
26. Зато рекосмо: учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,
27. Него да буде свједок међу нама и вама, и међу натражјем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: ви немате дијела у Господа.
28. Јер рекосмо: ако кад реку тако нама или натражју нашему, тада ћемо им казати: видите слику од олтара Господњега коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је свједочанство међу нама и вама.
29. Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтар Господа Бога нашега, који је пред шатором његовијем.
30. А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од тисућа Израиљевих који бијаху с њим, ријечи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.
31. И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и синовима Манасијиним: данас познасмо да је међу нама Господ кад се огријешисте Господу тијем гријехом, и сачувасте синове Израиљеве од руку Господњих.
32. И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимовијех и од синова Гадовијех из земље Галадске у земљу Хананску к синовима Израиљевијем, и јавише им ствар.
33. И би по вољи синовима Израиљевијем; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
34. И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: свједок је међу нама да је Господ Бог.
Поглавље: 21 | Поглавље: 23
