Свето писмо Нови завет
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поглавље 9. Старозавјетна скинија и жртве несавршене су; Христова жртва савршено спасава и уводи у небо.(Зачало 320). 1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску.
2. Јер беше уређен први дио скиније, у њему светњак и трпеза и постављени хлебови, и то се зове Светиња.
3. А иза друге завесе део скиније, назван Светиња над светињама,
4. која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме беше златни сасуд са маном, и процветали штап Аронов, и плоче Завета,
5. а над њим херувими славе, који осењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно.
6. А пошто ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију;
7. а у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе из незнања.
(Зачало 321). 8. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји;
9. која је праслика за садашње време, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савест онога који служи,
10. а прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде телесне до времена обнове.
11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине,
12. не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вечно искупљење.
13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду телесно чисти,
14. колико ли ће више крв Христа, који Духом вечним принесе себе непорочна Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да би служили Богу живоме и истинитоме.
15. И зато је Он посредник Новога Завета, да после његове смрти за искупљење од преступа у првоме завету, призвани приме обећано вечно наследство.
16. Јер где је завештање мора да буде и смрт завештача,
17. јер је завештање пуноважно тек после смрти, пошто никада не важи док је завештач у животу.
18. Јер ни први завет није установљен без крви.
19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ,
20. говорећи: „Ово је крв завета који вама одреди Бог.”
21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу.
22. И по Закону готово све се чисти крвљу и без проливања крви не бива опроштење.
23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.
(Зачало 322). 24. Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас;
25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу;
26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања света; а сада на свршетку векова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи грех.
27. И као што људима предстоји једанпут умрети, а потом суд (Божији),
28. тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе грехе многих. А други пут ће се појавити не због греха него за спасење оних који га чекају.
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
