Свето писмо Нови завет
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поглавље 10. Старозавјетне жртве и сила Христове жртве. Слава Новога Завјета. Потреба вјерности Христу.(Зачало 323). 1. Јер Закон имајући само сенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају.
2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осећали грешним, будући једном за свагда очишћени?
3. Међутим, те жртве сваке године подсећају на грехе.
4. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере грехе.
5. Зато улазећи у свет говори: „Жртву и принос ниси хтео, али си ми тело припремио.
6. Свеспаљенице и жртве за грехе нису ти биле угодне;”
7. Тада рекох: „Ево дођох, као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже.”
8. Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за грехе ниси хтео нити су ти биле угодне, оне које се по закону приносе;
9. Потом рече: „Ево идем да учиним вољу твоју, Боже.” Укида прво, да постави друго.
10. Том вољом смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном за свагда.
11. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и много пута приносећи исте жртве које никада не могу уништити грехе;
12. а Он, приневши једну жртву за грехе, занавек седе с десне стране Бога,
13. чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових.
14. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувек оне који се освећују
15. а сведочи нам и Дух Свети; јер пошто је напред рекао:
16. „Ово је Завет који ћу им завештати после оних дана”, говори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже:
17. „И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.”
18. А где је опроштење грехова, ту нема више приноса за њих.
(Зачало 324). 19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом,
20. путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом, то јест телом својим,
21. и Свештеника великога над домом Божијим,
22. приступајмо истинитим срцем, у пуној вери, са срцима очишћеним од зле савести и телом опраним водом чистом,
23. држимо се чврсто у исповедању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао;
24. и старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дела.
25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај.
26. Јер ако ми грешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за грехе,
27. него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике.
28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три сведока, има да умре без милости;
29. замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијег, и крв Завета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вређа?
30. Јер знамо Онога који рече: „Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу свом."
31. Страшно је пасти у руке Бога живога.
(Зачало 325). 32. А сећајте се првих дана, у које, тек просветљени, поднесте многе подвиге страдања,
33. изложени, с једне стране, поругама и невољама, а са друге, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају.
34. Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима.
(Зачало 326). 35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду.
36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано.
37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38. А праведник ће од вере живети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.
39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који верују на спасење душе.
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
