Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 4. Оправдање Авраама вјером. Христос је оправдање наше.(Зачало 85). 1. Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по телу?
2. Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не пред Богом.
3. Јер шта каже Писмо? И верова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.
(Зачало 86). 4. А ономе који ради, не рачуна се плата по милости него по дугу;
5. Ономе пак који не ради, а верује у Онога који оправдава грешника, рачуна се вера његова у праведност.
6. Као што и Давид говори да је блажен онај човјек коме Бог урачунава праведност без дела:
7. блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише греси.
8. Блажен је човјек коме Господ не урачуна грех.
9. Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер говоримо да се Аврааму урачуна вера у праведност.
10. Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, него у необрезању.
11. И прими знак обрезања, печат праведности вере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који верују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;
12. и да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању.
(Зачало 87). 13. Јер обећање Аврааму или семену његову да он буде наследник света не би законом него праведношћу вере.
14. Јер ако су наследници они који су од закона, узалудна је вера и пропаде обећање.
15. Јер закон ствара гнев; а где нема закона нема ни преступа.
16. Зато је од вере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вере Авраама, који је отац свима нама.
17. Као што је написано: „Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме поверова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.”
18. Кад није било никакве наде он с надом поверова да ће бити отац многим народима, као што је речено: „Тако ће бити твоје потомство.”
19. И не ослабивши вером не помисли на своје већ умртвљено тело, а беше му негде око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце.
20. И у обећање Божије не посумња с неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу,
21. и беше потпуно уверен да оно што Бог обећа кадар је и учинити.
22. Зато му се и урачуна у праведност.
23. А не би писано само за њега да му је урачунато,
24. Него и за нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих,
25. који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
