Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 5. Ананија и Сапфира. Успјех апостолске проповеди. Апостоли у затвору и њихово чудесно ослобођење. Апостоли пред Синедрионом. Гамалилов савјет.(Зачало 13). 1. А неки човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање,
2. сакри од новаца са знањем и жене своје, и доневши један део положи пред ноге апостолима.
3. А Петар рече: „Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4. Кад је била у тебе, не беше ли твоја? И кад је продаде, не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу."
5. А кад чу Ананија речи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово.
6. И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише.
7. А кад прође око три часа, уђе и жена његова не знајући шта се догодило.
8. А Петар је упита: „Кажи ми јесте ли за толико продали њиву?" А она рече: „Да, за толико."
9. А Петар јој рече: „Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнети."
10. И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина.
11. И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово.
(Зачало 14). 12. А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бејаху сви једнодушно у трему Соломоновом.
13. Од осталих пак нико не смеде да им се придружи, али их народ хваљаше;
14. и све се више умножаваху они који вероваху у Господа, мноштво људи и жена,
15. тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сенка његова осенила кога од њих.
16. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцељиваху.
17. Али се подиже првосвештеник и сви који бејаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти,
18. и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор.
19. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече:
20. „Идите и станите у храму па говорите народу све речи овога живота."
(Зачало 15). 21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу.
22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише,
23. Говорећи: „Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо."
24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници бејаху у недоумици шта се то догодило с њима.
25. А неко дође и јави им говорећи: „Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ."
26. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи:
28. „Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека."
29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: „Богу се треба покоравати више него људима.
30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, кога ви убисте обесивши на дрво.
31. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова.
32. И ми смо његови сведоци ових речи, и Дух Свети кога Бог даде онима који се њему покоравају."
33. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.
34. Али устаде у Синедриону један фарисеј, по имену Гамалило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоле мало удаље напоље,
35. Па им рече: Људи Израиљци, добро пазите шта ћете чинити са овим људима.
36. Јер пре ових дана устаде Тевда говорећи да је он нешто велико; уз њега пристаде људи бројем око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37. После овога устаде Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста народа за собом; он такође погибе и сви који га слушаху растурише се.
38. И сад вам кажем: Прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи ова намисао или ово дјело, пропашће;
39. Но ако је од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не нађете.
40. Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их и забранише им да говоре о Имену Исусовом, и отпустише их.
41. А ови онда отидоше из Синедриона радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за Име његово.
42. И сваки дан у храму и по домовима не престајаху да уче и проповедају јеванђеље о Исусу Христу.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
