Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 15. Апостолски сабор у Јерусалиму. Одлуке сабора. Друго Павлово мисионарско путовање.(Зачало 35). 1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете, по обичају Мојсејеву, не можете се спасти.
2. А кад настаде распра, и не мало препирање Павла и Варнаве с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки иду горе у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање.
3. А они онда отпраћени од Цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући о обраћењу незнабожаца, и причињаваху велику радост свој браћи.
4. А када дођоше у Јерусалим, бјеху примљени од Цркве и од апостола и од презвитера и објавише све што учини Бог са њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
(Зачало 36). 5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су поверовали, говорећи да их ваља обрезати и заповедити да држе Закон Мојсејев.
6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење.
7. А после многог разматрања устаде Петар и рече им: „Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8. И Бог, који познаје срца, посведочи им давши им Духа Светога као и нама,
9. и не постави никакве разлике између нас и њих, вером очистивши срца њихова.
10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити?
11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они."
12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.
13. А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: „Људи браћо, чујте ме!
14. Симон објасни како се Бог пре побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје.
15. И са овим се саглашавају речи Пророка, као што је написано:
16. 'Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17. да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово;
18. Богу су позната од постања света сва дела његова.'
19. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу;
20. него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине).
21. Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповедају, пошто се у синагогама чита сваке суботе."
22. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом,
23. и написаше рукама својима ово: „Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији.
24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас речима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповедисмо;
25. зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом,
26. људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа.
27. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.
28. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно:
29. да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво."
30. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу.
31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32. А Јуда и Сила, који беху и сами пророци, дугом беседом утешише браћу и утврдише.
33. И пошто проведоше онде неко време, отпустише их браћа с миром апостолима.
34. Но Сила нађе за добро да остане онде, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
(Зачало 37). 35. А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповедајући са многима другима реч Господњу.
36. После пак неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављивасмо реч Господњу, да видимо како су.
37. А Варнава хтеде узети са собом Јована званога Марко.
38. А Павле захтеваше да онога који их је напустио у Памфилији и који није ишао са њима на дело на које су послани, не узимају са собом.
39. Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар.
40. А Павле избравши Силу отиде, предан од браће благодати Божијој;
41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.
Поглавље: 14 | Поглавље: 16
