Свето писмо Нови заветСвето Јеванђеље:
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 22. Јуда спрема издају. Тајна Вечера. Ко је највећи међу ученицима. О Петровом одрицању. Спаситељева упутства ученицима и молитва на Маслинској гори. Јудина издаја и хватање Исуса. Петрово одрицање. Ругање Исусу и суд пред Синедрионом.(Зачало 108). 1. Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха.
2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.
3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који беше из броја Дванаесторице.
4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.
5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.
6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.
7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње.
8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.”
9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?”
10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.
11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?'
12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.”
13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.
14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим.
15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам;
16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.”
17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом;
18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.”
19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен."
20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.
21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.
22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!"
23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити.
24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.
25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.
26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга.
27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.
29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта,
30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих."
31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.
33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи."
34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш."
35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа."
36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се."
38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је."
(Зачало 109). 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.
40. А кад би на месту рече им: „Молите се да не паднете у искушење.\"
41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се
42. говорећи: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но Твоја нека буде!\"
43. А јави му се анђео с неба крепећи га.
44. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов беше као капље крви које капљу на земљу.
45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
46. и рече им: „Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!\"
47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: „Кога пољубим, тај је!”
48. А Исус му рече: „Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег?”
49. А кад они што беху с њим видеше шта ће бити, рекоше му: „Господе, да бијемо ножем?\"
50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо.
51. А Исус одговоривши рече: „Оставите се тога.\" И дохвативши се уха његовог, исцели га.
52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старешинама који беху дошли на њега рече Исус: „Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?
53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.”
54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.
55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56. Видевши га пак једна слушкиња где седи код ватре, и погледавши на њега рече: „И овај беше са њим.
57. А он га се одрече говорећи: „Жено, не познајем га.\"
58. И мало затим виде га и други и рече: „И ти си од њих.\" А Петар рече: „Човече, нисам.\"
59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: „Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.\"
60. А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.\" И одмах док он још говораше запева петао.
61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: „Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут.\"
62. И изишавши напоље, плакаше горко.
63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.
64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: „Прореци ко те удари?\"
65. И друге многе хуле говораху на њега.
66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион
67. Говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.” А он им рече: „Ако вам и кажем, нећете веровати.
68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69. Од сада ће Син Човечији седети са десне стране силе Божије.\"
70. Сви пак рекоше: „Ти ли си, дакле, Син Божији?\" А он им рече: „Ви кажете да сам ја.\"
71. А они рекоше: „Што нам још треба сведочења? Јер сами чусмо из уста његових.\"
Поглавље: 21 | Поглавље: 23
