Свето писмо Нови заветСвето Јеванђеље:
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 20. О Христовој власти. Прича о злим виноградарима. О камену који одбацише зидари и о плаћању порезе. О васкрсењу мртвих. Христос Син Божији. Осуда књижевника.(Зачало 99). 1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповедао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старешинама.
2. И рекоше му говорећи: „Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?”
3. А он одговарајући рече им: „И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4. 'Крштење Јованово - да ли беше с неба или од људи?'”
5. А они помислише у себи говорећи: „Ако кажемо: 'С неба', рећи ће: 'Зашто му, дакле, не веровасте?'
6. Ако ли речемо: 'Од људи', сав ће нас народ каменовати; јер је уверен да је Јован пророк.”
7. И одговорише да не знају откуда.
8. А Исус им рече: „Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.”
(Зачало 100). 9. А народу поче казивати причу ову: „Човек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже време.
10. И у своје време посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.
11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку.
12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истераше.
13. Онда рече господар винограда: 'Шта да чиним? Послаћу сина свог љубљенога; ваљда ће се застидети кад виде њега.'
14. А виноградари видевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: 'Ово је наследник; ходите да га убијемо да нама остане наследство.'
15. И истераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда?
16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима.” А они када то чуше рекоше: „Не дао Бог!”
17. А он погледавши на њих рече: „Шта значи, дакле, оно што је написано: 'Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?'
18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.”
(Зачало 101). 19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумеше да за њих ову причу каза.
20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у речи, те да би га предали начелству и власти намесниковој.
21. И упиташе га говорећи: „Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?”
23. А он, разумевши препреденост њихову, рече им: „Што ме кушате?
24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис?” А они одговарајући рекоше: „Ћесарев.”
25. А он им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу.”
26. И не могоше га ухватити у речи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.
(Зачало 102). 27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,
28. говорећи: „Учитељу, Мојсеј нам написа: 'Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату свом.'
29. Беше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умре без деце;
30. и узе други жену, и он умре без деце;
31. и трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише деце и помреше.
32. А после свих умре и жена.
33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.
34. И одговарајући Исус рече им: „Синови овога века жене се и удају;
35. а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36. јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.
37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.”
39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: „Учитељу, добро си казао.”
40. И не смедоше више ништа да га питају. А он им рече:
41. „Како говоре да је Христос син Давидов?
42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени са десне стране,
43. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'
44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?”
(Зачало 103). 45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46. „Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва места по синагогама и зачеља на гозбама;
47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени."
Поглавље: 19 | Поглавље: 21
