МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Четврта књига Мојсијева

Поглавље 22. Валам би имо да прокуне синове Израиљеве. Валамова магарица говори.

1. Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у око у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону. 2. И видје Валак син Сефоров све што учини Израиљ Амореју. 3. И уплаши се Моав од народа веома; јер га бјеше много, и притужи Моаву од синова Израиљевијех. 4. Па рече Моав старјешинама Мадијанским: сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак син Сефоров бјеше у оно вријеме цар Моавски. 5. И посла посланике к Валаму сину Веорову у Фатуру, која је на ријеци у земљи народа његова, говорећи: ево народ изиде из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени. 6. Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолио и побио га или истјерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет. 7. И отидоше старјешине Моавске и старјешине Мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му ријечи Валакове. 8. А он им рече: останите овдје ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови Моавски код Валама. 9. А Бог дође к Валаму и рече му: какви су то људи код тебе? 10. И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар Моавски, посла их к мени говорећи: 11. Ево народ изиде из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отјерао га. 12. А Бог рече Валаму: не иди с њима, нити куни тога народа, јер је благословен. 13. И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковијем; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама. 14. И уставши кнезови Моавски дођоше к Валаку, и рекоше: не хтје Валам поћи с нама. 15. Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првијех. 16. И они дошавши к Валаму рекоше му: овако вели Валак син Сефоров: немој се затезати, молим те, него дођи к мени. 17. Јер ћу те добро даривати, и што ми год речеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ. 18. А Валам одговори и рече слугама Валаковијем да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити ријечи Господа Бога својега да учиним што мало или велико. 19. Али опет останите овдје и ви ову ноћ, да видим што ће ми сада казати Господ. 20. И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али што ти кажем оно да чиниш. 21. А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима Моавским. 22. Али се разгњеви Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сјеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја. 23. А кад магарица видје анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут. 24. А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а бијаше зид и одовуд и одонуд. 25. И магарица видјећи анђела Господњега приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити. 26. Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у тјеснацу, гдје не бјеше мјеста да се сврне ни на десно ни налијево. 27. И магарица видјећи анђела Господњега паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом. 28. Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут? 29. А Валам рече магарици: што ми пркосиш? да имам мач у руци, сад бих те убио. 30. А магарица рече Валаму: нијесам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: нијеси. 31. Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим. 32. И рече му анђео Господњи: зашто си био магарицу своју већ три пута? ево ја изидох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи. 33. Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио а њу бих оставио у животу. 34. А Валам рече анђелу Господњему: згријешио сам, јер нијесам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити. 35. А анђео Господњи рече Валаму: иди с тијем људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим. 36. А кад чу Валак да иде Валам, изиде му на сусрет у град Моавски на међи Арнонској накрај међе. 37. И рече Валак Валаму: нијесам ли слао к теби и звао те? зашто ми не дође? еда ли те не могу даривати? 38. А Валам рече Валаку: ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи што говорити? Што ми Бог метне у уста, оно ћу говорити. 39. И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот. 40. И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који бијаху с њим. 41. А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.


Претходно поглавље.: 21
Следеће поглавље: 23
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт