Свето писмо Стари завет
Књига пророка МалахијеПоглавље 1. Израиљева незахвалност.Кажњавање свештеника и народа због незаконите жртве.1. Бреме ријечи Господње Израиљу преко Малахије.
2. Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: у чему нас љубиш? Не бјеше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих.
3. А на Исава мрзих; зато горе његове опустих и нашљедство његово дадох змајевима из пустиње.
4. Што Едом говори: осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста мјеста, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гњеви Господ довијека.
5. И очи ће ваше видјети и ви ћете рећи: велик је Господ на међама Израиљевијем.
6. Син поштује оца и слуга господара својега; ако сам ја отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје?
7. Доносите на мој олтар хљеб оскврњен, и говорите: чим те оскврнисмо? тим што говорите: сто је Господњи за презирање.
8. И кад доносите слијепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старјешини својему, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? вели Господ над војскама.
9. Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? говори Господ над војскама.
10. Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару ни за што? Нијесте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке.
11. Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се мјесту приносити кад имену мојему и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.
12. А ви га скврните говорећи: сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање.
13. И говорите: гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? говори Господ.
14. Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и завјетује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.
Поглавље: 2
