МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Књига пророка Осије

Поглавље 7. Јадиковање над покваренијем Израиљем и објављивање заслуженијех казни.

1. Кад лијечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа Самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета. 2. И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дјела њихова, преда мном су. 3. Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове. 4. Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хљебар, који престане стражити кад замијеси тијесто па докле ускисне. 5. На дан цара нашега разбољеше се кнезови од мијеха вина, и он пружи руку своју потсмјевачима. 6. Јер на засједе своје управљају срце своје, које је као пећ; хљебар њихов спава цијелу ноћ, ујутру гори као пламен огњени. 7. Сви су као пећ угријани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени. 8. Јефрем се помијешао с народима; Јефрем је погача непреврнута. 9. Иностранци једу му силу, а он не зна; сиједе косе попадају га, а он не зна. 10. И поноситост Израиљева свједочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу својему нити га траже уза све то. 11. И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску. 12. Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њихову. 13. Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневјерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж. 14. Нити ме призиваше из срца својега, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се отступају од мене. 15. Кад их карах, укријепих им мишице; али они мислише зло на ме. 16. Враћају се, али не к вишњему, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обијести језика својега; то ће им бити потсмијех у земљи Мисирској.


Претходно поглавље.: 6
Следеће поглавље: 8
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Микро књига